Magazin
Zašto neke stvari shvatamo isuviše lično
Ljudi shvataju stvari lično iz raznih razloga. Nekada su nesigurni ili pogrešno tumače ono što neko drugi govori. Naravno, niko ne uživa da se o njemu govori u negativnom svetlu, ali je važno zapamtiti da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, bilo istinito ili neistinito. Kako ne možete da kontrolišete šta drugi ljudi misle ili govore, možete ipak da kontrolišete kako reagujete na to.
Kada su naučnici analizirali aktivnost 37 učesnika koji su gledali video snimke u kojima su ljudi iznosili pozitivne, negativne ili neutralne izjave o njima, ostali su zapanjeni koliko je kritika povredila sve. To je zapravo samo pokazalo da niko ne voli da bude kritikovan.
Kritika je neizbežan deo života, a prihvatiti razumne negativne povratne informacije bez preterane reakcije je životna veština. Doživeti kritiku bez primanja srcu, osim što je izbegnuto osećanje povređenosti ili posramljenosti, na ovaj način se sprečeva eskalacija odnosa. Nasuprot tome, ako mislimo: "Povredio si moja osećanja, pa ću ti ja uzvratiti", podstičemo sukob i bol.
Zašto ljudi shvataju stvari lično
Prirodno je da brinemo o tome šta drugi misle o nama, ali ne do te mere da nas to ometa. Uzroci zašto stvari shvatamo lično potiču iz raznih faktora:
Nedostatak ponosa ili samopouzdanja jedan je od glavnih razloga zbog kojih neko stvari shvata lično. Zaposleni koji imaju samopouzdanje i ponosni su na posao koji obavljaju, biće sigurniji i stoga nemaju razloga da sve shvataju lično. Ponos ne samo da nas tera da brinemo o tome kako nas drugi vide, već i oblikuje kako vidimo sebe - želimo da se osećamo dobro u vezi sa sobom i da se drugi ugledaju na nas, da nam se dive i razumeju našu vrednost.
Društveni perfekcionisti su ljudi koji su previše zabrinuti za ispunjavanje standarda za koje veruju da drugi očekuju od njih, dok u stvarnosti ta očekivanja najverovatnije ne postoje. Za društvene perfekcioniste, preuzimanje ovog pritiska i oslanjanje na ta fiktivna očekivanja može izazvati veliki stres. Društveni perfekcionisti češće shvataju stvari lično jer se drže veoma visokog standarda i stalno se osećaju kao da ne uspevaju da ispune svoja percipirana nerealna očekivanja.
Ukoliko ljudi nisu u stanju da budu asertivni često shvataju stvari lično. Asertivnost je sposobnost da tražite ono što želite ili vam je potrebno i da možete reći "ne" onome što vam ne služi. Takođe je važno biti asertivan i na radnom mestu. Oni koji su u stanju da iskoriste moć asertivnosti počeće više da cene sebe, shvatiće svoju vrednost i postati sigurniji u svoje izbore, i na kraju će moći da se odupru suviše ličnom prihvatanju stvari.
Ovakve osobe možda projektuju sopstvene sumnje i nesigurnosti na druge ljude. Kada nekoga nešto iz razgovora pogodi, to može biti zato što se oseća inferiornim ili neadekvatnim, i kao rezultat toga, misle da i oni oko njih sumnjaju u njihove sposobnosti. Na primer, ako se osećate neadekvatno jer ste jedina osoba u prostoriji bez menadžerske titule, bićete kritični prema sebi i smatrate da i oni oko vas misle isto kao i vi. U stvarnosti, vi ste tu jer zaslužujete i zato što imate nešto izuzetno da ponudite.
Časopis "Sajkolodži tudej"(Psychology today) daje predloge kako da ojačamo, ali i protumačimo kritičara, bilo da je to šef, svekrva, radoznali komšija ili neko koga volimo i kome verujemo.
1. Ko govori? "Da li biste pili vodu sa planinskog izvora jednako kao iz bare ispod kontejnera? Naravno da ne, zato što je izvor bitan. Ista stvar važi i za kritiku. Da li kritika dolazi od nekoga koga volite i koga poštujete? Ili je to neko poznat po tome da govori sa suptilnošću čekića", kaže psiholog Elen Hendriksen. Kritika će bolje biti prihvaćena od nekoga kome se veruje, u odnosu na situaciju kada neko nepoznat viče na vas iz automobila u pokretu. Razmatranje izvora kritike pomoći će da se odluči koje povratne informacije se primaju sa rezervom, a koje se uzimaju k srcu.
2. Dati kritičarima još jednu šansu, ali ne neograničen broj šansi. Ljudi ponekad govore loše stvari, koje često ili nisu istinite ili ih govore bez ikakvog filtera. Mogu nekada reći nešto kritično ili uvredljivo, ali ako se to dešava iznova i iznova, to više nije greška, to je obrazac. "Kritikujte me jednom, to je na vama. Kritikujte me dvaput, to je na meni. Ali ako ste više puta vređani bez izvinjenja ili priznanja od osobe da vas je povredila, vreme je da progovorite i/ili ograničite kontakt", smatra psiholog.
3. Postoji linija jednakosti između preosetljivosti i perfekcionizma. Pojedinci koji stvari shvataju lično često se jako trude da budu besprekorni ili odlični, upravo da ih niko ne bi kritikovao. Kada dobiju negativnu povratnu informaciju, čini se kao da se poruši sve za šta su toliko radili. Shvatanje da ste dobri takvi kakvi jeste, zahteva vreme i trud. Ukoliko je neko povređen u prošlosti, možda je preosetljiv na komentare koji podsećaju na prethodna iskustva. Svaka kritika koja izaziva stare boli povređuje, ali bi trebalo to i osvestiti i raditi na prevazilaženju tih iskustava.
4. "Trebalo je da kažem..." Budite iskreni prema sebi kada ponovo kreirate scene u svojoj glavi. Svi smo iskusili da nas grde ili kritikuju, a mi satima kasnije smislimo dobar odgovor koji bismo voleli da smo rekli u tom trenutku. Ponavljamo scenu u svojoj glavi, maštajući o onome što bismo želeli da se dogodilo umesto onoga što se zapravo dogodilo.
Ova ponavljanja u glavi u nekim slučajevima mogu biti od velike pomoći, ali u drugim slučajevima može biti problematično. Studija sa Državnog univerziteta Luizijane pronašla je direktnu vezu između toga koliko često ljudi ponovo zamišljaju scene koje su se dogodile i prikrivenog narcizma. Prikriveni narcizam je mešavina ranjivosti i samozaokupljenosti u isto vreme. Ako to radite da biste sebe umirili i osnažili, nastavite. Ukoliko to radite da biste dominirali svojim zamišljenim neprijateljem, razmislite o isprobavanju zdravije strategije suočavanja.
Jedna zen mudrost kaže: "Ako ti govore žučno, ti utihni kao naprsli gong. Neuzvraćanje je znak slobode." Kada se osećate povređeno ili loše zbog nečijeg postupka, prvo bi se trebalo smiriti. Zatim pokušati da dobijete objašnjenje za ponašanje od osobe koja je izazvala loša osećanja, dajući joj do znanja kako su reči i postupci uticali na vas. Pokušati da se ostvari dobra komunikacija i razumevanje sa tom osobom. Ukoliko ste uvereni da pored svog truda, osoba ne može da vas poštuje, da uporno pravi scene zbog kojih se osećate loše, ili vas lično napada, neprestano omalovažava, onda je ipak u pitanju zlostavljanje i neophodno je da dobro razmislite o budućem odnosu.
