Magazin
Škola, vera, vojska: Zašto je levorukost nekada bila problem u Rusiji
Danas je u svetu sasvim svejedno kojom rukom pišemo, ali nije uvek bilo tako - u Carskoj Rusiji, levorukost nije bila poželjna. Pod uticajem verovanja, tradicije i strogih društvenih pravila, ta obična osobina je bila mana koju je trebalo "ispraviti".
U Ruskom carstvu levorukost se nije doživljavala kao individualna karakteristika, već kao odstupanje od norme. Razlog nije bio u medicini ili fiziologiji, već u duboko ukorenjenim kulturnim i religijskim uverenjima. U pravoslavnoj tradiciji, desna ruka imala je poseban status - smatrana je "ispravnom", "čistom" i poželjnom. Leva, s druge strane, često je nosila negativnu simboliku, povezivala se sa nečistotom ili nepravilnošću. Takva podela nije bila samo religijska, već je prožimala čitavo društvo i zadržala se sve do 19. i početka 20. veka.
Najveći pritisak osećao se u školama. Levorukost se posmatrala kao navika koju treba korigovati, pa su nastavnici podsticani da decu postepeno uče da pišu desnom rukom. Nije bilo mnogo zvaničnih propisa koji to nalažu, ali je praksa bila široko prihvaćena. Prekvalifikacija se sprovodila kroz vežbe, ponavljanje i uporno insistiranje da se piše desnom rukom. U dostupnim izvorima nema sistematskih dokaza o fizičkom kažnjavanju, ali pritisak je bio dovoljno jak da većina dece na kraju "pređe" na desnu ruku.
Crkva je dodatno učvršćivala ovaj obrazac. Važni rituali - krštenje, pričest, celivanje ikona - podrazumevali su upotrebu desne ruke. Korišćenje leve u tim situacijama smatralo se neprimerenim, što je još više pojačavalo osećaj da levorukost nije poželjna.
Praktični razlozi takođe su igrali ulogu. U vojsci, gde su disciplina i sinhronizacija ključni, rukovanje oružjem bilo je prilagođeno desnorukima. Ipak, zanimljivo je da ne postoje zvanična naređenja koja bi zabranjivala levorukim vojnicima da služe. Slično je bilo i u civilnoj službi: Iako je rukopis imao veliki značaj, levorukost se nije formalno tretirala kao prepreka za rad u kancelarijama, mada se često smatrala nedostatkom.
Nije poznato koliko je zapravo bilo levorukih ljudi u carskoj Rusiji - pouzdane statistike ne postoje, delom zato što su mnogi ovu osobinu krili ili su bili preobučeni. Ipak, zabeleženi su zanimljivi izuzeci: Slikar Ivan Ajvazovski, na primer, bio je ambidekster i koristio je obe ruke, što je u to vreme bilo retkost.
Posle Revolucije 1917. godine, tema levorukosti je pala u drugi plan, a prioritet je postao opismenjavanje stanovništva. Ipak, nakon oko 15 godina, u sovjetskom obrazovnom sistemu ponovo se vraća praksa preobučavanja levoruke dece, što pokazuje koliko su ove ideje bile uporne.
Interesantno je da je nešto što je danas beznačajna razlika u načinu pisanja nekada bila "greška" koja mora da se "popravi". Upravo zato ova tema otkriva mnogo kako su kultura i tradicija oblikovale svakodnevni život, čak i u stvarima koje danas uzimamo zdravo za gotovo.
Live
