Ispred svog vremena: Žene pioniri koje su vladale biznisom i umetnošću u Carskoj Rusiji

Iako se često misli da je poslovni svet bio rezervisan za muškarce, istorija pokazuje drugačiju sliku. Još od 18. veka, žene su imale gotovo jednaka imovinska prava: Mogle su da upravljaju svojom imovinom bez odobrenja muža, a već u 19. veku ta praksa je postala standard. Udovice su preuzimale porodične poslove, a ćerke nasleđivale firme kada nije bilo sinova. Do sredine veka, žene su već vodile trgovačke kuće, manufakture i prodavnice, a sedamdesetih godina 19. veka njihov udeo u poslovanju dostigao je značajnih 6 odsto.

Poslovne žene u trgovini i nekretninama

Zahvaljujući specifičnom pravnom položaju, koji im je omogućavao da samostalno upravljaju imovinom i poslovanjem, mnoge žene u Carskoj Rusiji su izgradile uspešne karijere, ali i otvorile vrata budućim generacijama.

Moskovska trgovkinja Avdotja Šapošnikova je već tridesetih godina 19. veka vodila fabriku pamučnih tkanina i gradila ono što bismo danas nazvali ličnim brendom. Posedovala je nekretnine i prodavnice, a njen muž nije imao pravo na njenu imovinu.

Slično tome, izdvaja se i Natalija Andrejeva, koja je u drugoj polovini veka vodila uspešnu trgovinu obućom, sa višemilionskim prometom, dok je njen suprug vodio sopstveni biznis - i to kao ravnopravan partner, ne kao nadređeni.

Jedna od najupečatljivijih figura bila je Vera Firsanova, koja je postala jedna od najvećih vlasnica nekretnina u Moskvi. Nasledivši bogatstvo, proširila ga je na čak 18 objekata, uključujući čuvena Sandunovska kupatila. Nakon što je dobila spor protiv supruga, preuzela je potpunu kontrolu nad svojim poslom i nastavila da ga razvija. Pored toga, bila je aktivna u dobrotovornom radu i pokroviteljka umetnosti.

Žene u umetničkom svetu i obrazovanju

Put žena u umetnosti nije bio lak - dugo im je bio zatvoren pristup institucijama poput Akademije umetnosti. Tek 1893. godine su dobile pravo da studiraju ravnopravno sa muškarcima, a do tada su same krčile put. 

Tako je Marija Ivanova-Rajevska šezdesetih godina 19. veka osnovala prvu privatnu školu crtanja, namenjenu devojkama. Uprkos finansijskim teškoćama, škola je postala jedna od najuglednijih u zemlji. Njen pristup bio je moderan i praktičan - učenice su se podsticale da razvijaju sopstvene interese, a ne da prate šablone.

Ekaterina Junge-Tolstaja je otišla korak dalje, osnivajući prvu školu dekorativnih i primenjenih umetnosti za devojke. Njen cilj bio je da pokaže da umetnost nije samo slikanje, već i dizajn, zanat i svakodnevna primena. Za svoj rad dobila je i zvanje počasnog člana Akademije.

Pokrovitelji, učitelji, inovatori

Do kraja 19. veka, žene postaju ključne figure i u kulturi. Princeza Marija Teniševa bila je jedna od najznačajnijih pokroviteljki umetnosti - osnivala je škole, finansirala umetnike i projekte, a njeno imanje Talaškino postalo je centar kulturnog života, gde su stvarali umetnici poput Stravinskog i Reriha. 

Velika kneginja Marija Pavlovna pokazala se kao izuzetan administrator: Postala je prva žena na čelu Carske akademije umetnosti, organizovala kongrese, podržavala izložbe i obezbedila sredstva za razvoj umetničke scene.

Nadežda Dobičina ušla je u istoriju kao prva profesionalna vlasnica galerije u Rusiji. U njenom prostoru prvi put je prikazan Maljevičev "Crni kvadrat", a ona je organizovala izložbe Šagala i Gončarove, postavljajući temelje modernog umetničkog menadžmenta.

Umetnice poput Ljubov Popove i Varvare Stepanove prenele su avangardu u industriju, dizajnirajući tekstil i reformisale proizvodnju. Aleksandra Ekster je, pak, spojila umetnost i pozorište, uvodeći nove standarde u scenografiji i kostimografiji.

Ove priče pokazuju da su žene u Ruskom carstvu bile motivisane i neustrašive. Od trgovine do umetnosti, škola i galerija, one su menjale pravila igre, često ispred svog vremena. Bez njih, i ekonomija i kultura tog perioda bile bi znatno siromašnije.