Danas je Vrbica ili Lazareva subota, praznik dece

Vrbica, Lazareva subota, ili Subota pravednog Lazara, uoči Cveti, posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih posle četvorodnevnog boravka u grobu. Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio, sav uvijen u pogrebne povoje, kaže predanje koje je preneo sveti Jovan u svom Jevanđelju.

Ovo je videlo mnogo ljudi, pa se vest brzo proširila. Događaj se smatra u hrišćanstvu pobedom života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja, koje je osnova novozavetne vere. Lazar je živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica i poklonila mu omofor, njenom rukom izvezen.

Takođe, Vrbica je i dečji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko". Ulazeći u Jerusalim dočekala su ga deca i masa razdraganog sveta držeći u rukama palmine grančice. Grančice vrbe simbolizuju zapravo palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik - Vrbica.

Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

Narodna verovanja i običaji

Pored vrbe, danas se bere i cveće koje se potopi u vodu da prenoći, pa se na Cveti tom vodom treba umiti. U nekim delovima Srbije, od kuće do kuće idu Lazarice, pevaju i igraju i domaćinu i ukućanima i žele dobro zdravlje i sreću.

S obzirom na to da je praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro igrati i pevati.

Slavska trpeza je uvek posna. Današnji praznik najavljuje sutrašnji - Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim, piše RTS.

Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota (Vrbica) proslavljala se i kao školska svečanost.