Danas su Blagovesti - praznik radosti, vere i novog početka

Arhangel Gavrilo javio se Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!".

Prema teološkim tumačenjima, rečenica nebeskog glasnika postala je prva radosna vest za čovečanstvo nakon izgnanja Adama i Eve iz Raja. Pored toga, kako uči vera, anđeoska vest predstavljala je prvi korak ka ostvarenju Božijeg promisla, koji je okončan vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih. Time je svima otvoren put u Carstvo Božije, odakle su prvi ljudi bili izgnani.

Otuda se i Blagovesti smatraju koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem otpočela je istorija spasenja ljudskog roda.

Blagovesti se ubrajaju u red Bogorodičinih praznika, a u crkvenom kalendaru ovaj praznik je označen crvenim slovom.

Naziv "Blagovesti" doslovno znači "blaga" ili dobra vest, vest o Hristovom dolasku i početku spasenja ljudi, kako se tumači u crkvenom predanju. Zato praznik ima izrazito radostan karakter, iako često pada u vreme Vaskršnjeg posta.

U bogosluženju ovog dana posebno se ističe smirenje i poslušnost Bogorodice, koja prihvata Božiju volju rečima: "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj". Upravo taj čin prihvatanja smatra se jednim od ključnih trenutaka u hrišćanskoj teologiji.

Blagovesti su jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta, međutim, ove godine riba se ne jede na Blagovesti zato što se praznik obeležava u toku Strasne sedmice, već se posti na ulju.

Blagovesti se veoma poštuju, posebno među ženama.

Običaji i verovanja u Srbiji

Ovim praznikom, po narodnom kalendaru, završava se zima, pa tek počinje setva jarih žita, orezivanje voćnjaka i vinograda.

Kako se veruje u našem narodu, i same ptice tek posle Blagovesti počinju da svijaju gnezda.

Veruje se da je od danas do Velikog petka dobro započeti neki veći posao.

Dobar je period i za donošenje važnijih životnih odluka.

Običaji u Rusiji

Blagovesti su se u staroj Rusiji proslavljale tiho, u molitvi i razmišljanju. Toga dana vernici su obavezno odlazili na službu, osveštavali prosfore (bogoslužbeni hleb), a mrvice od hleba nisu bacali, već su ih dodavali stočnoj hrani radi zdravlja i dobrog roda.

U selima su se za praznik oblačila najbolja odeća, jer je trebalo dostojno dočekati proleće. Da bi ono bilo toplo, "dozivali" su ga - pevale su se posebne pesme.

Ovaj dan nazivan je i "polu-Vaskrs", jer se, prema predanju, verovalo da utiče na vreme za praznik Hristovog Vaskrsenja. Narodna izreka kaže: "Kakvo su Blagovesti, takva i Svetla nedelja."