Magazin
Kada osam sati sna možda više nije dovoljno: Telo spava, mozak ostaje budan
Mnoge dosadašnje studije preporučuju osam sati sna za normalno funkcionisanje, ali skorašnja saznanja ukazuju da to ipak nije dovoljno, jer telo i mozak možda ne uspevaju da ostvare dovoljno sna koji zaista oporavlja. Krivac za to su stalne stimulacije koja remete naše prirodne ritmove.
Za mnoge ljude, odmor (pauza, ležanje ili odlazak u krevet) više ne predstavlja trenutak kada se čovek zaista odmara. Umesto toga, odmor samo prekida rad ili aktivnosti, ali um i telo nisu zaista opušteni - mozak nastavlja da bude aktivan, prima obaveštenja, misli o obavezama i stresu. Takođe, san dolazi lagano, ako uopšte dolazi, a jutro donosi isti tup umor kao i prethodne noći, piše Nešnal džiografik.
U laboratorijama za ispitivanje sna, istraživači uočavaju jedan obrazac: Smanjeno vreme provedeno u sporotalasnom snu - stadijumu koji je najviše povezan sa popravkom ćelija i metaboličkim oporavkom, uprkos normalnoj ukupnoj dužini sna. Osam sati u krevetu više ne garantuje da se telo u potpunosti obnovilo.
Lako je ovo protumačiti kao lični neuspeh: previše vremena pred ekranom, nesposobnost da se isključimo. Ipak, naučnici koji proučavaju san kažu da problem ide dublje. "Možda završite dan, ali vaš mozak nije dobio hormonalne i nervne signale da je bezbedno da se opustite - kortizol se snižava, aktiviraju se parasimpatički putevi, a cirkadni sat se potpuno prebacuje u noćni režim", kažu.
Stalna digitalna stimulacija gura sistem nagrađivanja mozga ka želji za više, ostavljajući ga nemirnim čak i kada se ekran ugasi, uočavaju stručnjaci.
Veći nivo zavisnosti od telefona snažno povezan sa lošijim kvalitetom sna i većim psihološkim stresom - čak i kod ljudi koji su namerno izdvojili vreme za odmor, ukazuje studija. Problem nije samo u tome što ekrani odlažu vreme za spavanje - čak i kada obezbedimo osam sati i pogasimo svetla na vreme, fiziologija oporavka možda se ne aktivira. fiziologija oporavka a
Da bi razumeli zašto taj signal ne funkcioniše, istraživači sada gledaju dalje od vremena za spavanje i ulaze u biologiju toga kako telo prepoznaje da je bezbedno da se opusti. Iako ležimo dovoljno dugo, sve više ljudi se budi umorno jer telo ne ulazi u fazu dubokog, oporavljajućeg sna.
Glavni problem nije samo u ekranu ili kasnom odlasku u krevet, već u tome što mozak ne dobija signal da je dan završen. Zbog stalne digitalne stimulacije ostajemo u stanju budnosti i reaktivnosti, pa sistem za oporavak ne uspeva da se aktivira.
Istraživanja pokazuju da se smanjuje vreme provedeno u dubokom snu, čak i kada ukupno spavamo dovoljno. Kortizol ostaje povišen, nervni sistem ne prelazi u režim odmora, a mozak nastavlja da "skenira" obaveze i stres.
Problem dodatno pogoršava nepravilan ritam spavanja - kada idemo u krevet u vreme koje ne odgovara našem biološkom satu, san postaje plitak i manje efikasan.
Rešenje nije samo manje ekrana, već jasniji kraj dana. Kada mozak dobije signal da su obaveze zaista završene - kroz rutinu, manje svetla i isključivanje obaveštenja, tek tada telo može da uđe u pravi odmor.
Ključ nije samo koliko spavamo, već da li se nervni sistem stvarno "isključio".
Live
