Da li "molim" i "hvala" u razgovoru sa AI povećavaju potrošnju struje i vode? Evo šta kažu stručnjaci

Veštačka inteligencija se sve češće primenjuje u mnogim aspektima naših života - od posla do medicine i zabave - ali mnogi ne znaju šta se zapravo dešava "iza scene". Da bi AI programi funkcionisali, oslanjaju se na rad ogromnih data centara koji troše energiju, vodu i druge resurse - čak je i sam osnivač ČetGPT-ja Sem Altman 2025. godine potvrdio da korišćenje fraza poput "Molim te" i "Hvala" kada korisnici razgovaraju sa četbotom kompaniju koštaju desetine miliona dolara.

Zbog toga mnogi veruju da, ako ove ljubazne reči dodatno opterećuju data centre, tako ostavljaju i veći ekološki trag. Ipak, da li je to istina i da li se odricanjem od takvog jezika zaista štedi na energiji, vodi i novcu?

Prema stručnjacima, preskakanje tih reči može da ima efekta, ali mnogo manje nego što pretpostavljamo. Ne može se tvrditi da ljubazno postupanje sa četbotom ima značajnu ekološku cenu, jer kratke reči poput "molim" ili "hvala" imaju zanemarljiv uticaj u poređenju sa energijom potrebnom za rad osnovne infrastrukture data centara.

Iznenađujući razlog zašto AI greši kada daje zdravstvene savete

Svaki upit nosi troškove

Veštačka inteligencija troši mnogo električne energije i vode za hlađenje sistema - još sredinom 2023. godine utvrđeno je ČetGPT "popije" oko 500 mililitara vode na svakih 5 do 50 pitanja, u zavisnosti od njihove složenosti i sezonskih uslova.

Prema istraživanjima, AI data centri već imaju značajan udeo u globalnoj potrošnji električne energije, a ta potražnja raste kako se povećava upotreba AI. Pored energije i vode, njihova izgradnja i održavanje zahtevaju materijale i zemljište.

AI takođe opterećuje regije koje su već pod pritiskom klimatskih promena. Takođe, energija, voda i infrastruktura su međusobno povezani, tako da promena u količini jednog resursa utiče na ostale. Upravljanje ovim resursima je ključno za klimatsku adaptaciju i dugoročno planiranje, uključujući zaštitu vode, pouzdano snabdevanje energijom i projektovanje otpornih naselja.

Ipak, infrastruktura AI često se posmatra odvojeno, kao da je reč samo o digitalnoj usluzi, a ne o fizičkom sistemu kome su potrebe struja i voda da bi funkcionisao. Stručnjaci upozoravaju da fokusiranje na sitne promene u ponašanju, poput načina formulisanja upita, odvlači pažnju od stvarnih strukturnih problema.

Važnije je kako AI sistemi utiču na energetsko planiranje, korišćenje vode, lokaciju i konkurenciju za resurse sa drugim potrebama društva.

To ne znači da treba odbaciti ČetGPT ili druge AI sisteme, jer oni donose vrednost u zdravstvu, istraživanju, logistici i drugim oblastima. Međutim, kao i svaka infrastruktura, imaju svoju ceno, a se na njih gleda kao samo na nematerijalni program, prikriva se stvarni uticaj na životnu sredinu, prenosi "Independent".

Nije zabluda što korisnici razmišljaju o izbegavanju suvišnih reči kao što su "molim" i "hvala" - to signalizira da ljudi ipak osećaju odgovornosti i da su svesni da AI ima ekološki otisak. Prepoznavanje tog signala otvara diskusiju o tome kako se AI uklapa u energetske sisteme, korišćenje vode, planiranje zemljišta i planetu koja se već suočava sa ograničenim resursima.