Pravoslavni Uskrs u Africi obeležava se spojem tradicionalnih i novih običaja

Stanovnici koji u afričkim zemljama slave pravoslavni Uskrs usvojili su praznične tradicije "Starog sveta", ali kontinent ima i mnoge svoje kulinarske i kulturne karakteristike: jedu se kvakoko (kukuruzna kaša), banane i jam, a za praznik se okuplja porodica, često na otvorenom.

"Afrikanci su u velikoj meri usvojili uskršnje tradicije 'Starog sveta', kao što su Rusija ili Grčka, za razliku od Rođenja Hristovog, koje je počelo da dobija svoj jedinstveni afrički momenat", izjavio je jeromonah Siluan (Braun), dekan Istočnog crkvenog okruga Ugande, prenosi TASS.

Dodao je da se na ugandskom jeziku Uskrs naziva "Amazukira Gamukama Vafe" (Vaskrsenje Gospodnje) i da se na taj dan uvek održava zajednička gozba. Jedina značajna razlika, rekao je, jeste to što svaka osoba pripada svom plemenu, svako ima svoje jedinstvene klanove, a svaki klan ima svoj "simbol".

Objasnio je da, na primer, klan Ndiga iz plemena Baganda ima ovcu kao simbol svog klana, tako da ne jedu ovčetinu kao znak poštovanja. U Togu, pravoslavni hrišćani slave Uskrs na otvorenom i u katedrali.

"Od kada smo postali pravoslavci, pripremamo uskršnja jaja različitih boja, pečemo kolače i organizujemo šetnju sa svim vernicima do obale jezera Togo, gde delimo bratsku trpezu", rekao je sveštenik iz Toga. Dodao je da je ove godine, tokom priprema za glavni hrišćanski praznik, pravoslavna omladina pravila uskršnje sveće od voska.

Uskrs igra značajnu ulogu u životima vernika u Kamerunu. Najčešće, parohijani donose unapred pripremljene kuliče (uskršnje kolače) i jaja na uskršnju službu. Nakon toga se služi kvakoko, a vernici razmenjuju kuliče i jaja pevajući vaskršnji tropar koji se čita ne samo na francuskom već i na lokalnim jezicima.

Crkveni zvaničnici napominju da su na Mauricijusu, tačnije za stanovnike ove zemlje naviknute na raznovrsnu kuhinju sa morskim plodovima, začinjenim karijem i egzotičnim voćem, ruske uskršnje poslastice pravo otkriće. Posebno ih iznenađuje jelo pasha, sveži sir, koji je praktično nepoznat na Mauricijusu, a gusta, slatka smesa sa suvim grožđem izaziva veliko interesovanje. Kulič (uskršnji kolač) takođe izaziva oduševljenje: meštani ga smatraju pravim poslastičarskim čudom.

Za stanovnike Mauricijusa ova jela su prozor u drugu kulturu; oni sa interesovanjem slušaju priče o porodičnim tradicijama pečenja kuliča i oblikovanja pashe, napominjući da je upoznavanje sa pravoslavnim običajima divan spoj ukusa, rituala i topline, dok deca sa entuzijazmom farbaju uskršnja jaja.

Takođe, i Zapadna Afrika ima mnogo lokalnih uskršnjih jela. Na primer, na Obali Slonovače, to uključuje, između ostalog, kuvane ili pržene banane, slatki batat i prženi krompir, kuskus od kasave pod nazivom "atike", riblju čorbu i čorbu od jagnjetine.