Pomaganje i deljenje sa drugima donosi nam osećaj zadovoljstva, a nova studija je pokazala da se to već može primetiti kod male dece. Mališani pokazuju više sreće kada podele poslasticu nego kada je sami dobiju, što ukazuje da je saradnja duboko ukorenjena u ljudskoj prirodi i povezana sa pozitivnim emocijama.
Ljudi u različitim kulturama redovno dele resurse, bilo sa bližnjima ili potpunim strancima. Često to podrazumeva i ličnu žrtvu - od deljenja hrane do mnogo većih odluka. Upravo zato su istraživači želeli da razumeju šta stoji iza takvog ponašanja i da li je osećaj zadovoljstva ključni pokretač.
Sproveli su eksperiment sa 134 mališana uzrasta između oko 16 i 24 meseca. Deca su sedela u krilu staratelja, koji nisu mogli da utiču na njih jer su nosili slušalice i držali zatvorene oči, a ispred dece je bila plišana lutka majmuna koja "voli" grickalice.
Eksperiment se sastojao od nekoliko situacija. Deca su prvo dobila poslastice, a zatim su u različitim scenarijima delila svoje poslastice sa majmunom, davala mu nove poslastice koje nisu njihove, posmatrala kako neko drugi hrani majmuna ili su dobijala instrukciju da zadrže poslasticu za sebe. Na taj način istraživači su mogli da uporede različite oblike ponašanja. Sve reakcije dece su snimane, a nezavisni posmatrači su kasnije ocenjivali nivo njihove sreće. Istovremeno je praćeno i "oduševljenje" lutke, kako bi se proverilo da li deca samo imitiraju tuđu radost.
Utvrđeno je da su deca bila značajno srećnija kada su davala poslastice nego kada su ih dobijala, a taj efekat se javljao i kada su delila svoje i kada su davala nešto što nije njihovo.
Pokazalo se i da nije u pitanju puko slušanje uputstava - mališani su bili srećniji kada im je rečeno da daju poslasticu nego kada im je rečeno da je zadrže za sebe. Takođe, samo posmatranje tuđe velikodušnosti nije izazivalo isti nivo radosti kao aktivno učešće u deljenju.
Važno je i to što sreća dece nije bila samo reakcija na "oduševljenje" lutke. Analize su pokazale da njihove emocije nisu zavisile od reakcije majmuna, što znači da osećaj zadovoljstva dolazi iz samog čina davanja. Ovi rezultati ukazuju da se osećaj nagrade zbog velikodušnosti javlja veoma rano i da može da podstakne dalje ponašanje tog tipa, prenosi "PsyPost".
Ipak, postoje i ograničenja. Istraživanje je sprovedeno na deci iz jedne sredine, pa ostaje pitanje da li su rezultati isti u različitim kulturama. Buduće studije bi mogle da uključe raznovrsnije grupe i koriste preciznije biološke mere, poput praćenja reakcija tela, kako bi se još bolje razumele emocije.