Prolećni pad raspoloženja može biti zbog hormona, napominju stručnjaci

Proleće je period kada mnogi ljudi osećaju pad energije i pogoršanje raspoloženja. Razlozi za takvo stanje mogu biti brojni: od sezonskog nedostatka vitamina i posledica manjka sunčeve svetlosti do pogoršanja hroničnih bolesti. U većini slučajeva organizam se sam izbori sa tim, uz male promene u režimu života ili ishrani.

Međutim, iza uobičajene malaksalosti ponekad se kriju ozbiljniji poremećaji koji zahtevaju stručnu medicinsku dijagnostiku, kao što su problemi u radu endokrinog sistema. Takozvana endokrina depresija nastaje kao posledica hormonalnih poremećaja, uključujući smanjenu funkciju štitne žlezde, poremećaj rada nadbubrežnih ili polnih žlezda. Ovo stanje zahteva posebno lečenje, pre svega usmereno na uspostavljanje hormonske ravnoteže.

Emocionalno stanje čoveka ne zavisi samo od komunikacije i životnih događaja, već i od rada limbičkog sistema, kompleksa moždanih struktura povezanih u jedinstvenu mrežu. Veze unutar te mreže regulišu neurotransmiteri, od kojih su najvažniji serotonin i dopamin. 

Takođe, nedostatak hranljivih materija, kao što su jod, selen, gvožđe, kao i vitamini grupe B i vitamin D, značajno utiče na rad endokrinog i nervnog sistema. Do kraja zime zalihe ovih supstanci u organizmu se iscrpljuju, a ishrana često ne uspeva da ih nadoknadi svežim sezonskim namirnicama, što stvara uslove za pojavu poremećaja.

S druge strane, proleće donosi povećano opterećenje za endokrini sistem. Produžetak dana i porast temperature zahtevaju prilagođavanje metabolizma. Štitna žlezda počinje da luči više hormona kako bi ubrzala metabolizam, dok nadbubrežne žlezde povećavaju lučenje kortizola radi prilagođavanja novom ritmu sna i budnosti.

Ako organizam ima dovoljno vitamina i mikroelemenata, žlezde se uspešno prilagođavaju. U suprotnom, može doći do smanjene proizvodnje hormona štitne žlezde, što dovodi do simptoma sličnih hipotireozi.

Endokrinoj depresiji su najpodložnije osobe koje već imaju endokrine bolesti, kao što je dijabetes tipa 1 ili poremećaji štitne žlezde, kao i osobe izložene hroničnom stresu ili sa naslednom predispozicijom. U riziku su i oni koji dugo koriste određene lekove ili prolaze kroz hormonske promene povezane sa starenjem.

Uzrok endokrina je pre svega hormonalni disbalans. Hormonalni poremećaji češće izazivaju stanje iscrpljenosti poznato kao astenični sindrom, koji podseća na depresiju, ali ima drugačije uzroke i lečenje.

Najčešći uzrok ovakvih simptoma je hipotireoza - stanje u kom štitna žlezda proizvodi nedovoljno hormona tiroksina, što dovodi do usporavanja metabolizma i negativno utiče na nervni sistem. Poremećaji hipofize mogu dovesti do naglog povećanja ili gubitka telesne težine, dok poremećaji paratiroidnih žlezda utiču na metabolizam kalcijuma i fosfora i mogu izazvati apatiju.

Simptomi endokrinih poremećaja uključuju loše raspoloženje praćeno otokom, slabošću, pospanošću, osećajem hladnoće, nepravilnim radom srca i pojačanim opadanjem kose. Raspoloženje se obično postepeno menja tokom dana, bez naglih oscilacija.

Ukoliko se uz dugotrajno sniženo raspoloženje javi više ovih simptoma, preporučuje se obraćanje lekaru i obavljanje analiza.

Bez lečenja, organizam nastavlja da funkcioniše usporeno, sa niskim nivoom energije. U težim slučajevima može doći do opasnog stanja - miksedematozne kome, koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Dijagnozu postavlja endokrinolog, a ona često uključuje širi spektar analiza: krvne testove za šećer i hormone, analizu urina, ultrazvuk, a po potrebi i kompjutersku tomografiju ili rendgen.

Lečenje se zasniva na normalizaciji hormonskog balansa. 

Ipak, čak i nakon normalizacije hormona, može ostati osećaj anksioznosti ili apatije, jer dugotrajni poremećaji čine nervni sistem osetljivijim. U takvim slučajevima može biti potrebna i psihoterapija.

Za očuvanje zdravlja u proleće preporučuje se pravilan dnevni ritam, dovoljno sna, boravak na svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost i uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima. Važno je voditi računa i o psihičkom stanju i na vreme potražiti stručnu pomoć.

Redovne kontrole kod endokrinologa pomažu u ranom otkrivanju poremećaja i sprečavanju ozbiljnijih posledica po zdravlje.