Pravoslavni vernici obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji proslavlja pobedu života nad smrću. Prema jevanđelju, Isus je razapet u petak, u subotu je preležao u grobu, a u nedelju je vaskrsao iz mrtvih. Na taj način pobedio je smrt i svim ljudima darovao večni život.
Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva: "A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, prazna je i vera naša", odnosno sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela. Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje: "Jer, kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti".
Pošto je Hristovo vaskrsenje bilo u nedelju, toga dana će se hrišćani sećati i slaviti svoje oslobođenje od greha i smrti. Toga dana je novozavetni praznik Vaskrs, a na taj dan crkva peva: "Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu".
Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje, piše na portalu SPC.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Narodni običaji i verovanja
Na trpezama su korpe sa jajima, običaj je da domaćim uzme jaje, pa onda ostali ukućani i onda počinje ritual tucanja jajima. Prilikom tucanja izgovara se, takođe "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". U narednim danima svako ko dolazi u dom daruje se jajima, a takođe i gosti nose jaja na poklon.
Prema običajima decu treba dotaći vaskršnjim jajetom po obrazu da budu rumena i zdrava tokom godine. Takođe, na Vaskrs se ustaje u zoru, ali ne treba zaspati pre ponoći jer će se, prema verovanju, spavati tokom celog leta i ništa se neće postići.