Magazin
Milioni majčinih ćelija žive u svakom detetu - a sada znamo kako
Svako ljudsko biće nije u potpunosti "samo svoje". Mali deo naših ćelija, otprilike jedna na milion, zapravo ne potiče od nas, već od naše majke. To znači da svako od nas u organizmu nosi milione ćelija koje bi imuni sistem inače prepoznao kao nešto strano - pa ipak, kod većine ljudi one opstaju mirno, bez izazivanja ikakvih imunoloških problema, a nauka sada zna zašto.
U našem telu postoje ćelije koje ne pripadaju nama, ali ostaju tu čitav život. Tokom trudnoće dolazi do razmene ćelija između majke i deteta, a deo tih ćelija preživljava decenijama, ponekad i trajno. Zanimljivo je da ih imuni sistem ne napada kao što bi se očekivalo, već ih u većini slučajeva prihvata kao deo organizma, a imunolozi su sada došli do objašnjenja zašto je to tako.
Mali broj majčinih imunih ćelija, koje tokom trudnoće prelaze preko posteljice, aktivno "obučava" imuni sistem fetusa da te ćelije prihvati i toleriše tokom celog života.
Razmena ćelija između majke i fetusa nije novost - to je dobro zabeležen fenomen o kome se zna više od 50 godina - ćelije prelaze između majke i bebe i mogu da se zadrže u organima kao što su srce i mozak. Pjava se zove fetalni mikrohimerizam i dešava se u oba smera: Svaka žena koja je bila trudna zadržava ćelije svog deteta, dok svako dete nosi i ćelije svoje majke.
Ove "zaostale" ćelije dugo su predstavljale zagonetku za imunologiju, jer se imuni sistem u osnovi zasniva na ideji da bi trebalo da prepozna i eliminiše sve što je strano.
Kako bi dalje proučavali ovaj fenomen, tim istraživača iz Dečjeg bolničkog centra u Sinsinatiju želeo je da razume kako te majčine ćelije uspevaju da izbegnu napad imunog sistema i kakvu ulogu imaju u njegovom formiranju tokom razvoja fetusa.
Istraživači su ovaj proces proučavali na modelu miševa. Uzgajali su genetski modifikovane miševe čije su imune ćelije mogle selektivno da se uklanjaju, kako bi mogli da ispitaju šta se dešava kada se prekine ova tolerancija.
Mali podskup majčinih imunih ćelija opstajao je dugo nakon rođenja. Ove ćelije bile su snažno povezane sa širenjem regulatornih T ćelija, odnosno ćelija koje "signaliziraju" imunom sistemu da je sve u redu i da nema potrebe za reakcijom.
Kada su istraživači uklonili upravo te specifične majčine ćelije kod potomaka, rezultati su bili dramatični: Regulatorne T ćelije su nestale, a sa njima i imunološka tolerancija prema majčinim ćelijama.
Ovo ukazuje da doživotna tolerancija na te ćelije zavisi od vrlo male, ali ključne grupe majčinih ćelija i da se ta ravnoteža mora aktivno održavati tokom života - drugim rečima, nije reč o jednokratnom "podešavanju" u tokom trudnoće koje potom traje zauvek, prenosi "Sajens alert".
Studija takođe postavlja važno pitanje: Da li su ove retke ćelije uzrok bolesti ili se pojavljuju u obolelim tkivima kao deo prirodnog procesa popravke i zarastanja. Ovo istraživanje otvara nove pravce za razumevanje različitih bolesti, uključujući autoimune poremećaje, kancer i neurološke bolesti, sa kojima se mikrohimerizam sve češće dovodi u vezu.
Live
