Prirodno je da želimo da izbegnemo hladne početke dana kada nas jorgan "zove". Zimi, međutim, dobijamo manje svetlosti, a upravo svetlost snižava nivo melatonina, dok se u njenom nedostatku on povećava.
Melatonin je hormon koji podstiče san i šalje mozgu signal da uspori i pripremi se za odmor. Kada se taj signal javlja u pogrešno vreme, možemo se osećati pospano i dezorijentisano, što je posebno izraženo u zimskim jutrima kada nema dovoljno svetlosti.
Tada nemamo spoljašnji uticaj koji bi nas razbudio i ako zavisimo od toga da nam to određuje ponašanje, verovatno se nećemo buditi u isto vreme svakog dana.
Zato nam je možda mnogo lakše da ustanemo leti, jer svetlost pomaže našem telu da se probudi.
Jutarnja dremka i poremećen ritam sna
Duže spavanje vikendom i doručak u krevetu smatraju se luksuzom. Zapravo, to nam može štetiti više nego što mislimo ako postane navika. Česta jutarnja dremka često se koristi da bi se nadoknadio loš raspored spavanja.
"To je zbog načina na koji se odnosimo prema snu u ostatku vremena. Ako stalno imamo isprekidan san, ili ne možemo da zaspimo do kasno, ili nam je san lošeg kvaliteta, naravno da nam je buđenje ujutru teško jer ne dobijamo dovoljno sna.
Ako se budimo u dubokoj fazi sna ili REM fazi, osećamo se čudno u poređenju sa buđenjem u laganoj fazi sna, što otežava ustajanje", naglašavaju stručnjaci, a prenosi Bi-Bi-Si.
Ako volimo da duže ostanemo u krevetu svakog jutra, šta je tu loše?
Kasnije ustajanje može dodatno da izazove probleme sa snom:
"Ako samo nepotrebno ležimo duže i razbijamo ritam sna, to nije dobro za kvalitet sna. Kompenzacijom nedostatka sna ili očekivanja koliko mislimo da treba da spavamo, zapravo pogoršavamo problem. Učimo mozak da ne želi više da ima jedan neprekidan blok sna noću, već da prihvata isprekidan san ili kasna jutra, pa mu više nije potrebno da nam obezbedi pravi noćni san. Time učvršćujemo taj obrazac u telu", napominje se.
Dakle, razlog zašto nam je sve teže da ustanemo na vreme ujutru možda je u tome što smo ranije odlagali ustajanje. Ipak, nema razloga za paniku - postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možemo da uradimo da popravimo jutarnju rutinu.
Nažalost, ako volimo kasniji početak dana, prvo što treba da pokušamo jeste da ustajemo kada treba. Čak i ako smo loše spavali ili nekoliko noći zaredom nismo spavali dobro, ako se budimo u isto vreme svakog dana, počinjemo da se osećamo odmornije ujutru.
Naše telo tada uči da se budi u isto vreme svakog jutra, a mozak počinje da razume da u tom trenutku treba da budemo budni i fokusirani. To dovodi do povećanja kortizola (hormona stresa koji takođe reguliše ciklus spavanja), smanjenja melatonina i pomaže nam da se osećamo budnije.
Da bi se smanjio melatonin, predlaže se izlaganje jakom svetlu ujutru, što može da se postigne i pomoću lampi ili veštačkog osvetljenja, bez potrebe da se ostavljaju zavese otvorene. Ako želimo trajno da promenimo jutarnju rutinu, važno je obratiti pažnju i na odlazak na spavanje, jer i tu svetlost igra veliku ulogu.
Smanjivanje jačine ekrana koje koristimo je dobar početak, kao i korišćenje lampi umesto jakog plafonskog svetla. Takođe, važno je izbegavati telefon pred spavanje, jer on dodatno stimuliše mozak. Mozak povezuje telefon sa dnevnim aktivnostima, pa i samo uzimanje telefona šalje signal da treba da budemo aktivni.
Dakle, ako želimo da nam bude lakše da ustajemo ujutru, kombinacija jake jutarnje svetlosti i izbegavanja odlaganja alarma može pomoći. Na kraju, povremeno duže spavanje nije problem, ali ako postane stalna navika i koristi se kao nadoknada za manjak sna, to može pogoršati kvalitet spavanja. Zato se zaključuje da bi, ako želimo da se osećamo bolje i odmornije, trebalo izbegavati naviku odlaganja alarma.