Prošlo je 114 godina od kada je Titanik udario u ledeni breg u Atlantskom okeanu, a njegova priča je ušla u istoriju kao jedna od najvećih katastrofa, jer su mnogi ljudi izgubili živote. Neke greške koje su se dogodile tokom same tragedije, kao i pre nje, i dalje se razmatraju.
Veliki požar je besneo u unutrašnjosti broda danima pre katastrofe
Pred kraj marta 1912. godine, deset dana pre polaska na prvo putovanje, izbio je požar u skladištu uglja broj 6. Ovakvi požari bili su česti u doba parobroda i nastajali su usled samozapaljenja. Umesto gašenja, praksa je bila da se užareni ugalj ubacuje u kotlove - što je posada i radila. Požar je tinjao sve do 14. aprila, dan pre potonuća.
Moguće je da je to oslabilo trup broda. Temperature su mogle dostići i do 1000 stepeni, a čelik na takvoj toploti gubi i više od 40 odsto čvrstoće, što bi moglo objasniti zašto je ledeni breg tako lako oštetio trup.
Posada nije imala pristup dvogledima
Osmatrači su te noći koristili samo golo oko. Iako je brod imao dvoglede, ključ od ormarića je slučajno odneo drugi oficir Dejvid Bler, koji je u poslednjem trenutku premešten sa broda.
Izostavljena oznaka u poruci dovela je do propuštanja upozorenja
Brod je imao napredan bežični sistem i primao je više upozorenja o ledenim bregovima. Međutim, jedna ključna poruka sa broda SS Mesaba nije stigla do kapetana jer nije imala oznaku MSG, koja je značila da je poruka hitna.
Izuzetno zastareli bezbednosni propisi
Poznato je da Titanik nije imao dovoljno čamaca za spasavanje. Iako je lako pomisliti da je brodska kompanija Vajt Star Lajn, u čijem vlasništvu je bio Titanik, bila neodgovorna, ona je u stvari postupala u skladu sa propisima koje je postavio odbor za trgovinu.
Preterano samopouzdanje
Za brod se smatralo da ne može da se potopi. Imao je napredne bezbednosne sisteme, uključujući vodonepropusne pregrade. Zbog toga se nije očekivalo da će čamci biti potrebni za sve putnike, već samo kao privremeni prevoz do spasilačkih brodova.
Predsednik kompanije je možda nagovarao kapetana da ide brže
Brus Ismej, predsednik Vajt Star Lajn, bio je optuživan da je možda vršio pritisak na kapetana Titanika da brod plovi brže kako bi se pobedio rekord njihovog sestrinskog broda Olimpik i stiglo u Njujork ranije. Prema jednom svedočenju prema istrazi američkog Senata, navodno je podsticao veću brzinu, što su neki protumačili kao opasno rizikovanje života radi prestiža i profita, s obzirom da je Titanik plovio skoro maksimalnom brzinom u trenutku sudara sa ledenim bregom.
Međutim, ta optužba je sporna jer je Ismej bio veoma nepopularan nakon katastrofe i mediji su ga često prikazivali negativno, kao kukavicu koji je preživeo. Zbog te pristrasnosti, njegova uloga u navodnom pritisku na kapetana može biti preuveličana ili pogrešno protumačena.
Skretanje da bi se izbegao ledeni breg
Kada je ledeni breg uočen, oficir je odlučio da skrene kako bi ga izbegao, što je delovalo kao ispravna odluka, ali se ispostavila kao kobna. Prema nekim stručnim tumačenjima, brod je mogao da preživi i teži direktan sudar sa ledom, ali je zbog načina na koji je pokušao da ga izbegne došlo do oštećenja koja su izazvala potonuće. Da je došlo do direktnog sudara, šteta bi bila koncentrisana na prednji deo broda i brod bi verovatno ostao na površini, iako bi bilo žrtava.
Otkazivanje bezbednosne vežbe
Na dan nesreće nije održana planirana vežba evakuacije čamcima za spasavanje. Prema nekim navodima, otkazana je jer je bila nedelja i nije se želelo da se remete verske službe. Kada je kasnije došlo do evakuacije, posada nije imala dovoljno iskustva sa opremom, što je izazvalo haos, sporo spuštanje čamaca i gubitak dragocenog vremena.
Pogrešno tumačenje pravila "žene i deca prvi"
Prilikom evakuacije, pravilo da se prvo spasavaju žene i deca različito je primenjivano. Na jednoj strani broda primenjivano je veoma strogo, čak i kada je bilo praznih mesta, što je dovodilo do polupraznih čamaca i većeg broja žrtava. Na drugoj strani primena je bila fleksibilnija, pa su se nakon žena i dece ukrcavali i muškarci, što je ubrzavalo evakuaciju i omogućilo da više ljudi bude spaseno.
Brod koji se nalazio i blizini nije odmah reagovao na signale za pomoć
Obližnji brod nije reagovao na pozive za pomoć Titanika. Do zabune je došlo u komunikaciji preko radio-operatera, jer su poruke pogrešno primljene ili ignorisane. Kada je počela evakuacija, poslate su signalne rakete, ali su one bile iste boje kao uobičajeni signali za komunikaciju između brodova, pa ih posada obližnjeg broda nije shvatila kao poziv u pomoć, piše Bi-Bi-Si.