Ortoreksija, opasna strana "zdrave" hrane

Kod ortoreksije je u fokusu kvalitet hrane, a ne njena količina ili kalorijska vrednost, kao kod anoreksije, naglašavaju psiholozi. Napominju da ortoreksija još nije zvanično priznata kao posebna dijagnoza, već se posmatra kao oblik poremećaja u ishrani ili kombinacija simptoma sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem.

Problem je sve češći, između ostalog i zbog popularnosti zdravog načina života. Mediji i influenseri dodatno podstiču interesovanje, ali ne umeju svi da pravilno protumače informacije. Svakodnevno se pojavljuju nove supernamirnice koje navodno moraju biti u ishrani, pa ljudi ostaju pod stalnim uticajem tih poruka, piše Izvestija. 

Ortoreksiji su posebno skloni oni koji su već imali poremećaje u ishrani, poput anoreksije ili bulimije. Oni počinju strogo da kontrolišu hranu kako bi izbegli recidiv, ali upadaju u novu krajnost.

Takođe su ugroženi ljudi sa anksioznim poremećajima - njima "pravilna" ishrana privremeno smanjuje napetost, ali je dugoročno ponovo povećava. U riziku su i osobe sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, kao i perfekcionisti, koji nastoje da sve bude idealno, pa i ishrana.

Dodatni faktor je crno-belo razmišljanje - hrana se doživljava ili kao potpuno zdrava ili kao štetna, bez sredine. Ljudi koji imaju potrebu za potpunom kontrolom i teško podnose neizvesnost takođe su podložni ovom poremećaju. Stroga pravila u ishrani daju im osećaj kontrole nad životom.

Kako prepoznati da je problem ozbiljan

Glavni znak je uticaj na kvalitet života. Osoba sa ortoreksijom doživljava snažan stres ako pojede "zabranjenu" hranu i pokušava da to nadoknadi strogim režimom ili vežbanjem. Za razliku od toga, zdrava ishrana podrazumeva ravnotežu i ne izaziva osećaj krivice.

Kod ortoreksije se spisak "dozvoljenih" namirnica stalno sužava - izbacuju se šećer, gluten, mlečni proizvodi, pa čak i ugljeni hidrati.

Još jedan znak je socijalna izolacija: ljudi izbegavaju druženja, restorane i porodična okupljanja ako tamo nema "prave" hrane, a često osuđuju druge zbog načina ishrane.

Važno je razumeti razliku između brige o zdravlju i opsesije - prava briga se zasniva na medicinskim činjenicama, a ne na strahu i zabranama.

Šta je zapravo pravilna ishrana

Sa naučne tačke gledišta, pravilna ishrana nije spisak zabrana, već izbalansiran režim koji obezbeđuje organizmu sve potrebne hranljive materije. Preterana ograničenja mogu dovesti do nedostatka vitamina, hormonskih poremećaja i razvoja poremećaja u ishrani, a osnovni princip je balans i raznovrsnost.

Potpuno izbacivanje namirnica može dovesti do nutritivnih deficita. Iako prekomerna konzumacija brze i industrijske hrane nosi rizike, potpuna zabrana nije neophodna - važan je ukupni balans.

Zašto je važno kritičko razmišljanje

Ako je opsesija blagog intenziteta, pomoć psihologa može biti dovoljna. Međutim, problem je što mnogi ne vide da im ponašanje šteti.

Kritičko razmišljanje pomaže da se prepozna problem - sposobnost da se analiziraju informacije i donesu razumni zaključci. Bez toga, osoba može razviti i zablude, što već zahteva psihijatrijsko lečenje.