Delovi tela koje imamo, a koji su vreme izgubili ili značajno promenili funkciju, nazivaju se rudimentarne strukture. Iako su često bezazleni, neki od njih umeju i da naprave ozbiljne probleme, a u nastavku navodimo nekoliko primera "viška" nakon evolucije:
Slepo crevo: Od korisnog organa do potencijalne opasnosti
Ova mala, kesasta struktura se nalazi na mestu gde se spajaju tanko i debelo crevo. Kod biljojeda je ovaj organ mnogo razvijeniji i služi za varenje biljnih vlakana, ali kod ljudi je njegova uloga vremenom oslabila.
Danas postoje pretpostavke da slepo crevo može imati ulogu u imunitetu ili da služi kao "rezervoar" korisnih bakterija koje pomažu oporavku posle crevnih infekcija. Ipak, uprkos tim potencijalnim koristima, ono je poznatije po problemima koje može da izazove. Upala slepog creva je hitno stanje koje se brzo razvija i može dovesti do pucanja i ozbiljne infekcije.
Dobra strana je što je operacija uklanjanja relativno jednostavna, a organizam bez ovog organa funkcioniše bez većih posledica - što dodatno dovodi u pitanje njegovu stvarnu potrebu.
Umnjaci: Zubi koji više nemaju gde da stanu
Umnjaci, odnosno treći kutnjaci, još jedan su čest primer "viška" iz prošlosti. Kod naših predaka, koji su imali veće vilice i grublju ishranu, ovi zubi su bili korisni za žvakanje. Danas je situacija drugačija - ljudske vilice su se smanjile, pa često nema dovoljno prostora za ove zube.
Zbog toga izazivaju bol, pomeranje drugih zuba i razne komplikacije, pa se zato kod čak oko 85 odsto odraslih hirurški uklanjaju. Postoji i teorija da su nekada bili korisni jer su ljudi ranije češće gubili zube, pa bi umnjaci "uskočili" kao zamena. Danas, uz bolju negu zuba, ta potreba praktično ne postoji.
Krajnici: Odbrana koja može da se okrene protiv nas
Krajnici su deo imunog sistema i imaju ulogu da zaustave patogene koji ulaze u organizam kroz usta i nos. Međutim, problem nastaje kada se sami inficiraju.
Kod nekih ljudi, krajnici postaju izvor hroničnih upala i komplikacija, pa se uklanjaju, a to dovodi do pitanja da li njihova korist zaista nadmašuje rizik. U praksi, mnogi ljudi nakon uklanjanja krajnika nastavljaju da žive bez većih problema, što ukazuje da nisu toliko neophodni.
Mišići uha i Darvinova tuberkula: Ostaci "pokretnih ušiju"
Samo manji deo ljudi može da pomera uši zahvaljujući aurikularnim mišićima. Kod životinja su ovi mišići izuzetno važni jer omogućavaju usmeravanje ušiju ka zvuku, ali kod ljudi je ta funkcija izgubljena, jer smo razvili bolju pokretljivost vrata i drugačiji način osmatranja okoline. Slično tome, Darvinova tuberkula - malo zadebljanje na ivici uha - ostaje kao još jedan trag evolutivne prošlosti, bez jasne funkcije danas.
Palmaris longus: Mišić koji nam više ne treba
Ovaj dugačak mišić u podlaktici nekada je bio važan za jak hvat, što je bilo ključno za kretanje po drveću. Danas, kada se oslanjamo na druge načine kretanja, njegova uloga je praktično nestala. Zanimljivo je da oko 16 odsto ljudi uopšte nema ovaj mišić - i to ne utiče na snagu ili funkciju ruke. Ipak, on ima novu primenu u medicini, jer može da se koristi za transplantaciju tetiva bez posledica po pacijenta.
Trtična kost: Ostatak nekadašnjeg repa
Trtična kost je poslednji ostatak repa koji su imali naši preci. Dok su kod mnogih životinja repovi važni za ravnotežu ili komunikaciju, kod ljudi je ta funkcija nestala sa prelaskom na uspravan hod.
Danas ova kost ima ograničenu ulogu u podršci mišićima i karličnim organima. Ipak, brojni slučajevi njenog uklanjanja bez većih posledica ukazuju da nije od suštinskog značaja, a ono što većina ljudi najbolje zna o ovoj kosti je koliko može da zaboli pri padu.
Plica semilunaris: Ostatak trećeg kapka
U unutrašnjem uglu oka nalazi se mali nabor tkiva koji je ostatak nekadašnjeg trećeg kapka. Kod mnogih životinja on služi za čišćenje i zaštitu oka. Kod ljudi je ova funkcija izgubljena, pa ova struktura danas nema jasnu ulogu, osim što podseća na to kako su se naši preci štitili od spoljašnjih uticaja, prenosi naučni portal "Promega Connections".