Kiša nije samo vremenska pojava koja nam menja (ili kvari) planove, već i složen prirodni proces koji utiče na vazduh, naše čulo mirisa i nervni sistem. Istraživanja pokazuju da određeni uslovi tokom padavina - poput pojave negativnih jona, smanjenja zagađenja i specifičnih mirisnih jedinjenja iz zemlje - mogu uticati na raspoloženje, nivo stresa i čak pamćenje. Iako mehanizmi nisu do kraja razjašnjeni, postoji više studija koje ukazuju da kiša utiče na nas:
Pojačanje serotonina
Jedno od najčešćih objašnjenja odnosi se na negativne jone koji nastaju kada kapi vode udaraju o površine i raspršuju se u vazduh (takozvani Lenardov efekat). Ovi naelektrisani molekuli su proučavani decenijama kao mogući faktor u regulaciji raspoloženja.
Još od 1995. godine postoje kontrolisane kliničke studije koje su ispitivale uticaj visokih koncentracija negativnih jona kod osoba sa sezonskom depresijom. U jednoj takvoj studiji sa Univerziteta Kolumbija, učesnici izloženi visokoj koncentraciji negativnih jona imali su značajno veće poboljšanje simptoma u odnosu na one izložene niskim koncentracijama.
Kasniji pregled više desetina studija pokazao je da efekat na raspoloženje nije dosledan kod svih, ali da se kod depresije i sezonskog afektivnog poremećaja ipak pojavljuje merljiva veza između visokih koncentracija negativnih jona i smanjenja simptoma.
Čišći vazduh
Kiša ima i vrlo koristan efekat: Čisti atmosferu. Kapi vode vezuju čestice prašine, polena i zagađenja, povlače ih ka zemlji i tako smanjuju njihovu koncentraciju u vazduhu.
U laboratorijskim uslovima pokazano je da kapi vode mogu da "uhvate" sitne čestice u vazduhu i uklone ih iz suspenzije, što objašnjava zašto vazduh posle jake kiše deluje svežije i lakše za disanje. Ovaj efekat je jači kod intenzivnih padavina, a pošto je kvalitet vazduha povezan sa nivoom anksioznosti i stresa, kiša može indirektno uticati i na psihičko stanje.
Miris koji poboljšava pamćenje
Poznati "miris kiše", to jest petrihor, nastaje kada kapi padaju na suvo tlo i oslobađaju mešavinu biljnih ulja, bakterijskih jedinjenja i jedinjenja iz zemlje, poput geosmina. Taj miris nije samo prepoznatljiv, već ima jaku vezu sa mozgom. Mirisni signali direktno aktiviraju strukture koje su povezane sa emocijama i pamćenjem, zbog čega određeni mirisi mogu da izazovu veoma žive uspomene.
Istraživanja o petrihoru ukazuju da miris može da snizi osećaj napetosti i pojača osećaj smirenosti, upravo zbog te direktne veze između mirisa i emocionalnih centara u mozgu, prenosi Bi-Bi-Si.
Opuštajući zvuk
Zvuk kiše deluje kao prirodni "beli šum", koji maskira nagle i stresne zvukove iz okoline. Studije pokazuju da ambijentalni zvukovi kiše mogu da smanje nivo kortizola i aktiviraju parasimpatički nervni sistem, koji je zadužen za odmor i oporavak.
Posebno se izdvajaju umereni nivoi kiše (oko 40 do 50 decibela), koji se povezuju sa najizraženijim efektom opuštanja. Jači pljuskovi, sa druge strane, stvaraju dublji zvuk koji mnogima pomaže da lakše isključe spoljašnje stimuluse i zaspe.