Magazin
Posledice kovida: Negativan uticaj pandemije na odnos mladih prema budućnosti
Pandemija je promenila živote velikog broja mladih ljudi i dovela u pitanje njihove nade i poverenje u budućnost. Kako je virus uticao na kompletan život mladih od fizičkog i mentalnog zdravlja do obrazovanja i karijere, saznalo se tokom dva istraživanja.
"Potpuno je jasno da pandemija nastavlja duboko da utiče na živote mladih ljudi. Iako mnogi vide da je pandemija gotova, posledice će se još dugo osećati među mladima, posebno onim iz siromašnijih domaćinstava", smatra Sir Peter Lampl, iz "Saton Trasta", dobrotvorne organizacije koja se bavi obrazovanjem.
Uticaj posledica kovida na život mladih, ispitala su dva istraživanja, dokazavši da su osećaj sreće i samopouzdanja pali na najniži nivo u istoriji. Skoro polovina anketiranih mladih ljudi smatra da nisu "uhvatili korak" sa izgubljenim učenjem tokom karantina.
"Pandemija i dalje ima uticaj na planove mladih ljudi, samopouzdanje i nade u pozitivnu budućnost", rekao je Džonatan Taunsend, izvršni direktor "Prinčevog fonda" u Velikoj Britaniji. Taunsend je razgovarao sa 2.025 dobrovoljaca starosti od 16 do 25 godina i došao do zaključka da su oni nakon pandemije zabrinuti za svoje veštine i kvalifikacije. Većina anketiranih ima nedostatak poverenja u svoje sposobnost da obezbede posao ili ostvare svoje buduće ciljeve u karijeri. Taunsendovo istraživanje je pokazalo da se skoro polovina ispitanika oseća beznadežno u pogledu budućnosti. To je bio najniži rezultat u 14 godina koliko se prate stavovi ove grupacije. Polovina ispitanih je izjavila da su zabrinuti da su trajno propustili neka znanja i veštine, koja bi im pomogli da se zaposle u budućnosti. Više od četvrtine ispitanika iz siromašnijih sredina planira rano da završi školovanje kako bi mogli da počnu da zarađuju.
Drugo istraživanje sprovela je "Kosmo studija" (The Cosmo study - Covid Social Mobility and Opportunities), koja je otkrila da je skoro polovina mlađe populacije izjavila da nisu uspeli da nauče sve što su propustili tokom pandemije. Jedan od pet ispitanika, uključujući i one koji nisu bili zaraženi, rekao je da su njihove ocene bile gore nego što su očekivali, jer im je pandemija oslabila motivaciju za učenje, pokazalo je istraživanje. Zabrinutost za budućnost pokazalo je 40 odsto ispitanih, koji smatraju da im je pandemija zaustavila proces obrazovanja i da su sada nespremni da preduzmu sledeće korake u nastavku učenja. Kao rezultat učenja i samopouzdanja koje su izgubili zbog pandemije, dve trećine ispitanih u Kosmo anketi, reklo je da su promenili svoje planove za karijeru i budućnost.
Obe studije opisuju poteškoće koje uključuju lošije mentalno i fizičko zdravlje, kao i veliki "jaz" u savladavanju gradiva, za koji stručnjaci kažu da će nesumnjivo uticati na budućnost mladih.
Nesigurnost mladih u svoje buduće karijere je čak 38 posto, a očekuje se da će ekonomska kriza dodatno doprineti stvaranju prepreka na tržištu rada i produžiti period prelaska iz škole na posao. Kada se na sve to doda i podatak da su kod 42 posto onih koji su ostali na svojim radnim mestima tokom pandemije, smanjena primanja, jasna je ova zabrinutost. Istraživanje je pokazalo da je 50 posto mladih, zbog osećaja nesigurnosti u svoje obrazovanje i akademsku budućnost, podložno anksioznosti ili depresiji.
