Za mnoge parove, imati zajednički dom je jedan od glavnih ciljeva i radosti ljubavnog života. Ipak, u poslednje vreme, sve više ljudi počinje da menja definiciju tradicionalnog značenja braka i spokoja u romantičnim odnosima. ''Brak na daljinu'' ili ''preko vikenda'' postaje popularan među mladim parovima koji smatraju da ovakav stil zajedništva zapravo jača odnos.
Koncept je jednostavan - dvoje ljudi je u srećnoj vezi i žive odvojeno, ali ne zbog posla i drugih ''prepreka'', već je u pitanju lični izbor.
Postoji više različitih faktora koji utiču na donošenje ovakve odluke. Neki ne žele da se odvoje od stabilnog posla zbog partnera, poznatog mesta stanovanja i okoline, a neki izuzetno vrednuju svoje privatno vreme i prostor. Postoji i određeni strah od gubljenja nezavisnosti i slobode koju ''samački'' život omogućava. Nekome više odgovara život bliže moru, nekome u gradu pa iz sličnih situacija nastaju i ovakvi kompromisi...
Mnogi stručnjaci povezuju ovaj fenomen sa savremenim tumačenjima tradicionalne ideje braka. Ljudi se sve kasnije venčavaju ili čak potpuno odbijaju da stupaju u brak, a mnogi takođe biraju i život bez dece. Postepeno se odbacuju nametnute ideje ''prave'' porodice i ljubavi i sve više se prate sopstveni instinkti i želje.
Tako se razvio i ''brak na daljinu'', u kome oba partnera imaju svoj lični životni prostor, ali su verni jedno drugome i redovno održavaju kontakt ili se sastaju po planu. Može se povući paralela sa odlaskom na putovanje i odvajanje od partnera na neko vreme, kada se često dogodi da emocije ojačaju nakon nekog vremena provedenog odvojeno. Oni koji imaju brak na daljinu ne veruju da je nametanje zajedničnog života pod istim krovom jedini pravi znak ljubavi.
Psiholozi smatraju da ovakav aranžman sigurno može imati pozitivnu stranu. Veza ovog tipa će uglavnom da usmerava ka suštini odnosa i intime između dvoje ljudi, umesto da se mnogo vremena i energije troši na rešavanje svakodnevnih problema i izazova. Drugim rečima - veza se neće pretvoriti u svakodnevnu svađu oko spremanja kuće, šetanja psa i sličnih aktivnosti koje su sastavni deo zajedničkog života i rasporeda.
Naravno, ovakav stil života je izuzetno specifičan i može da funkcioniše samo kada su oba partnera u poptunoj saglasnosti. Važno je ozbiljno razgovarati o međusobnim željama i očekivanjima, kao i o dužini ovakvog stila života. Neki od rizika su prilično očigledni - nesigurnost, ljubomora, konstantno razmišljanje o partneru - gde je, da li je sve u redu, kao i mnogi drugi problemi koji mogu nastati.
Kao i u svakom emotivnom odnosu, potpuna iskrenost i transparentnost je veoma važna. Mnogi parovi bolje fukncionišu u tradicionalnim stilovima života, ali isto tako ima mnogih kojima više odgovara nekonvencionalni pristup. Nema ispravnog ili pogrešnig izbora osim što je važno da on nije donesen spoljašnjim nametanjem ili osuđivanjem, već osluškivanjem sopstvenih želja i ciljeva, kao i traženje pravednih kompromisa sa voljenom osobom.