Nauka godinama pokušava da objasni zašto zevamo, ali još uvek nije pronađen jasan odgovor. Ipak, nova studija donosi neočekivan uvid: Zevanje ima jedinstvenu fiziološku ulogu koju nijedan drugi sličan proces u telu ne može da zameni.
Lekari sa Univerziteta Novog Južnog Velsa su okupili 22 zdrava dobrovoljca različitog pola i uzrasta i smestili ih u aparat za magnetnu rezonancu. Od ispitanika je traženo da naizmenično zevaju, duboko dišu i pokušavaju da suzbiju zevanje. Očekivalo se da će zevanje i duboko disanje dati slične rezultate, jer se radi o fiziološki bliskim radnjama - međutim, ispostavilo se da je razlika između njih bila ogromna.
Otkrili su da isključivo tokom zevanja dolazi do snažnog odliva cerebrospinalne tečnosti iz mozga. S druge strane, duboko disanje, iako utiče na cirkulaciju, ne proizvodi ni približno isti efekat, što je za naučnike bilo potpuno neočekivano otkriće.
Cerebrospinalna tečnost ima ključnu ulogu: Ona uklanja otpadne materije iz mozga i istovremeno dostavlja hranljive supstance. Drugim rečima, tokom zevanja dolazi do zamene "stare" tečnosti novom, što praktično znači da se mozak na neki način "provetrava", a ovaj proces može imati značajan uticaj na održavanje zdravlja mozga.
Zevanje takođe podstiče odliv krvi iz mozga i dovod svežeg, oksigenisanog krvotoka. Ipak, taj deo nije jedinstven, jer sličan efekat ima i duboko disanje. Ključna razlika je upravo u uticaju na cerebrospinalnu tečnost, koji je, sudeći po rezultatima, rezervisan isključivo za zevanje.
Otud i neverovatna ideja da nas zevanje može "podmladiti". Iako je to pojednostavljeno tumačenje, ima određenu logičku osnovu. Poznato je da su neurodegenerativne bolesti povezane sa nakupljanjem otpadnih materija u mozgu, a taj proces postaje izraženiji sa godinama, a ako zevanje zaista pomaže u uklanjanju tih naslaga, onda njegova uloga može biti daleko važnija nego što se do sada mislilo.
Ipak, mnoge stvari ostaju nerazjašnjene. Postoje naznake da je efekat zevanja možda izraženiji kod žena, ali to još nije pouzdano potvrđeno i može zavisiti od same metodologije istraživanja. Ono što je sigurno jeste da svaka osoba zeva na jedinstven način - pokreti jezika i mišića tokom zevanja toliko se razlikuju da bi, teoretski, mogli da služe kao neka vrsta biološkog "potpisa".
Još jedan zanimljiv detalj koji je nauka otkrila o zevanju je da, što je mozak veći, to je potreba za zevanjem izraženija i dublja. Drugim rečima, češće zevanje možda nije znak umora ili dosade, već složenije neurološke potrebe. Postoje i teorije koje zevanje povezuju sa društvenim ponašanjem, poput sinhronizacije aktivnosti u grupi, što bi moglo da objasni zašto je zevanje "zarazno". Međutim, nova otkrića ne daju odgovor na to pitanje, prenosi "Komsomoljska pravda".
Dakle, iako je zevanje svakodnevna i naizgled beznačajna pojava, njegova uloga u funkcionisanju mozga tek počinje da se razotkriva.