Mnogo pre pametnih telefona i interneta, čovečanstvo je pokušavalo da pronađe način da informacije putuju kroz vazduh bez žica. Rešenje je stiglo krajem 19. veka, kada je ruski fizičar Aleksandar Popov predstavio uređaj koji će postati temelj modernih radio-komunikacija. Njegov "detektor munje", prikazan 1895. godine, omogućio je prijem elektromagnetnih signala na daljinu i označio početak nove tehnološke ere.
Zbog toga se 7. maj u Rusiji i danas obeležava kao Dan radija - praznik posvećen ne samo Popovljevom izumu, već i svim ljudima koji rade u oblasti telekomunikacija, radio-tehnike i elektronike. Od prvih eksperimenata u laboratoriji u Kronštatu do moderne mikroelektronike i razvoja domaćih tehnologija pod sankcijama, radio i elektronika ostali su važan deo ruskog naučnog i industrijskog identiteta.
Kako je nastao praznik
Dan radija u Rusiji se obeležava u znak sećanja na događaj 7. maja 1895. godine, kada je Aleksandar Popov na sastanku Ruskog fizičko-hemijskog društva u Sankt Peterburgu predstavio svoj izum.
Iako je uređaj prvobitno bio namenjen registrovanju elektromagnetnih impulsa u atmosferi, ubrzo je postalo jasno da tehnologija ima mnogo širi potencijal. Popovljev aparat postao je prvi radio-prijemnik na svetu sposoban da prima signale na daljinu, što je označilo početak ere bežične komunikacije.
U trenutku kada je predstavio radio, Aleksandar Popov već je bio priznati naučnik i stručnjak za elektrotehniku. Još 1882. godine diplomirao je na univerzitetu, a posle studija počeo je da predaje fiziku, matematiku i elektrotehniku u Rudarskoj klasi u Kronštatu. Upravo ga je dobro opremljena laboratorija privukla tom poslu, jer mu je omogućavala da sprovodi eksperimente sa elektromagnetnim talasima i električnim uređajima.
Kasnije je predavao i u Tehničkoj školi Pomorskog odeljenja, a istovremeno je bio angažovan i kao upravnik glavne elektrane na Nižnjenovgorodskom sajmu - jednom od najvažnijih industrijskih i trgovinskih događaja u tadašnjoj Rusiji.
Samo godinu dana posle predstavljanja svog "detektora munje", Popov je 1896. godine izveo i prvi radio-prenos u istoriji. Na udaljenost od oko 250 metara poslao je poruku "Hajnrih Herc", u čast nemačkog fizičara čija su istraživanja elektromagnetnih talasa postavila temelje za razvoj radija.
"Tajni sastojak"
Jedan od ključnih razloga zbog kojih je njegov sistem bio uspešan je bio u načinu na koji je poboljšao prijem signala - koristio je antenu i uzemljenje, što je značajno povećalo osetljivost uređaja i omogućilo stabilniji rad.
Za razliku od mnogih ranijih eksperimentalnih sistema, njegov prijemnik mogao je da radi kontinuirano, što je bilo od presudne važnosti za praktičnu primenu radio-komunikacije. Upravo ta kombinacija tehničkih rešenja omogućila je da radio postane stvarna tehnologija, a ne samo laboratorijski eksperiment.
Moderna elektronika u Rusiji
Više od jednog veka kasnije, radioelektronika i mikroelektronika ostaju važan deo ruske tehnološke industrije. Tokom foruma "Mikroelektronika 2025", ruski premijer Mihail Mišustin izjavio je da je domaća mikroelektronska industrija poslednjih godina značajno napredovala.
Rusija poslednjih godina sve više razvija ideju o takozvanom tehnološkom suverenitetu, odnosno sposobnosti da ključne tehnologije razvija i proizvodi samostalno, bez oslanjanja na strane kompanije.
Prema rečima Mihaila Mišustina, sankcije i spoljna ograničenja naterali su domaće kompanije da se više oslone na sopstvene resurse i brže razvijaju domaće tehnologije i stručnost. On je naveo da Rusija trenutno razvija visokoprecizne module za pozicioniranje robotskih sistema i bespilotnih letelica, satelitske komunikacione stanice, kao i druge napredne elektronske tehnologije, prenosi agencija URA.
Od radio-prijemnika Aleksandra Popova do modernih mikro-čipova i sistema za bespilotne letelice, istorija ruske elektronike pokazuje koliko jedan naučni proboj može da utiče na čitav razvoj tehnologije jedne zemlje, pa tako i celog sveta.