Neke profesije u Rusiji neće nestati tek za deset godina, kada se AI još više unapredi, nego se već sada smanjuje potreba za njima. Za sada su najugroženiji poslovi koje tehnologija može da obavlja brže, jeftinije i bez pauze.
Jedan primer su bankarski službenici i šalterski radnici. Ruske banke su poslednjih godina izgradile snažnu digitalnu infrastrukturu, pa je veliki deo procesa automatizovan. Otvaranje računa, plaćanja i transferi novca danas se uglavnom obavljaju preko aplikacija, zbog čega klasični bankarski šalter gubi značaj koji je nekada imao.
Sličan proces dešava se i sa kasama u prodavnicama. Kako samostalne kase i automatizovani sistemi postaju jeftiniji i rasprostranjeniji, upravo su ovi poslovi među prvima na udaru. Među zanimanjima koja se najbrže automatizuju pominju se i prodavci karata, administrativni i kancelarijski radnici, poštari, kondukteri i operateri za unos podataka.
Koje profesije su prve na listi
Prema procenama stručnjaka za informacionu bezbednost i digitalnu transformaciju, razvoj veštačke inteligencije najpre će pogoditi zanimanja u kojima postoji veliki broj ponavljajućih zadataka. Na listi se nalaze blagajnici, operateri kol centara, vozači, radnici na proizvodnim linijama, farmaceuti, prevodioci, računovođe, bankarski službenici i menadžeri nižeg i srednjeg nivoa. U mnogim sektorima tehnologija je tehnički spremna da zameni deo ljudskog rada, a pitanje je samo koliko brzo će kompanije preći na nove sisteme.
Računovođe: Profesija koja se menja
Računovodstvo se godinama pominje kao jedna od profesija koje će nestati, ali do potpune transformacije nije dolazilo zbog složenog i često promenljivog poreskog sistema. Upravo je ta nestabilnost dugo zahtevala ljude koji umeju da se snađu u brojnim izmenama zakona i procedura.
Sada se situacija menja. U Rusiji se sve više koriste automatizovani poreski sistemi u kojima se porezi obračunavaju bez klasičnih deklaracija i ručnog unosa podataka. Federalna poreska služba dobija informacije direktno od banaka i elektronskih platformi, što značajno smanjuje potrebu za masovnim administrativnim računovodstvom.
Prema pojedinim prognozama, veliki broj računovođa mogao bi da ostane bez posla već u narednih nekoliko godina, posebno oni koji se bave isključivo unosom dokumentacije i rutinskim obradama podataka.
Ipak, to ne znači da će profesija potpuno nestati. Finansijski analitičari, revizori i stručnjaci za poresko planiranje ostaće traženi, jer njihov posao podrazumeva procenu, tumačenje i donošenje odluka - nešto što sistemi i dalje ne mogu u potpunosti da zamene.
Operateri kol centara već gube bitku
Među najugroženijim zanimanjima nalaze se i operateri kol centara. Razlog je jednostavan - moderni četbotovi i glasovni asistenti već sada mogu da reše ogroman broj zahteva korisnika.
Provera statusa porudžbine, promena datuma isporuke, provera stanja računa ili prijava problema danas se u mnogim kompanijama obavlja bez razgovora sa čovekom. Podaci sa tržišta rada pokazuju i da je konkurencija za ova radna mesta sve veća, što je čest rani znak smanjenja potrebe za novim zaposlenima.
Vozači: Ogromno tržište koje se sporo menja
Automatizacija transporta jedna je od najvećih tema, jer u Rusiji radi oko 17 miliona vozača. Zbog toga ovo nije samo tehnološko, već i veliko društveno pitanje. Stručnjaci smatraju da će prvi biti pogođeni vozači kamiona na dugim rutama, gde su uslovi vožnje predvidljiviji i jednostavniji za autonomne sisteme. Kompanije poput "Jandeksa" već testiraju vozila bez vozača, ali masovna primena i dalje zavisi od zakona, osiguranja i infrastrukture.
Istovremeno, očekuje se da će kurirske službe i dalje tražiti veliki broj radnika barem do 2030. godine, jer nedostatak ljudi na tržištu još nije rešen. Zbog toga stručnjaci procenjuju da vozači neće nestati preko noći, ali da je pravac promena već jasan.
Prevodioci su već ušli u novu eru
Profesija prevodioca već danas izgleda drugačije nego pre deset godina, jer su AI alati potpuno promenili tržište masovnog prevođenja. Tehnički i jednostavni tekstovi sve češće se prvo prevode mašinski, a zatim ih čovek samo koriguje i prilagođava. To znači da se broj klasičnih prevodilačkih poslova smanjuje, posebno kada je reč o široko rasprostranjenim jezicima.
S druge strane, simultano, pravno i književno prevođenje i dalje zahtevaju ljudsko iskustvo, kontekst i osećaj za jezik koji mašine još uvek ne mogu u potpunosti da repliciraju.
Šta ipak neće nestati
Stručnjaci naglašavaju da nije realno očekivati potpuno nestajanje svih ovih profesija. Mnogo je verovatnije da će se njihov broj smanjiti i da će se sam posao drastično promeniti.
Procene govore da bi veštačka inteligencija već tokom 2026. godine mogla da preuzme oko 1 do 2 odsto radnih zadataka u Rusiji, uglavnom u administraciji, obradi podataka, marketingu i korisničkoj podršci.
Istovremeno, Svetski ekonomski forum predviđa da bi do 2030. godine moglo da nestane oko 78 miliona radnih mesta zasnovanih na rutini, ali i da će se pojaviti oko 170 miliona novih poslova povezanih sa tehnologijom, analizom podataka i zelenom ekonomijom.
Tehnička zanimanja će takođe ostati veoma tražena. Prema prognozama ruskog Ministarstva rada, nedostatak kvalifikovanih radnika u industriji mogao bi da traje najmanje do 2032. godine. Zavarivači, električari, inženjeri i montažeri opreme i dalje će biti neophodni, jer su to poslovi koji zahtevaju fizički rad, prilagođavanje realnim uslovima i praktične veštine koje tehnologija još ne može lako da zameni.
Analize su radili Institut za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka, Viša škola ekonomije, Sberbanka i Ministarstvo rada, a zaključci brojnih institucija se većinski poklapaju.