Car-zvono - gigant koji nikada nije zazvonio
Car-zvono, koje se nalazi unutar Moskovskog kremlja, najveće je izliveno zvono na svetu. Naručila ga je carica Ana Ivanovna, bratanica cara Petra Velikog. Car-zvono je teško 201 tonu i 924 kilograma, a visoko čak 6 metara i 14 centimetara.
Rusija je poznata po crkvenim zvonima. Isprva, zvona su bila osmišljena radi bržeg i lakšeg prenošenja vesti i poruka na rastojanju, a tokom ratova približavanje neprijatelja oglašavalo se upravo zvonima. I još od tada, izlivanje zvona postala je neka vrsta umetnosti. Kasnije, zvona su se koristila i da vernike pozovu na molitvu i bogosluženje, a za vreme crkvenih praznika oglašavala se posebna melodija. Budući da se u pravoslavnom bogosluženju muzički instrumenti nikada nisu koristili, zvona su imala posebnu ulogu. Tako su u 18. veku ruski majstori zanata rešili da izliju najveće na svetu zvono - cara svih zvona.
Kada bi Car-zvono zazvonilo, bez preterivanja, čulo bi se sigurno po čitavoj Moskvi. Ipak, njegov "glas" niko nikada nije čuo. Zbog čega? Teorija je više, ali najrasprostranjenija, i najverovatnije jeste da je uzrok tome oštećenje koje se dogodilo tokom požara u Kremlju u maju 1737. godine. Tada je osnovni oblik već izliven, a samo zvono ukrašavali su i rezbarili umetnici, u jami dubokoj deset metara i obloženoj drvenim građevinskim skelama. Kada je požar krenuo da se razbuktava, uplašeni radnici želeći da potpomognu gašenje požara i spreče da se zvono otopi, počeli su ga polivati vodom, ali je ono, zbog razlika u temperaturi, napuklo. Prema drugoj verziji, zvono je puklo još tokom izrade, a požar je služio da se slučaj zataška. Bilo kako bilo, Car-zvono je čamilo u svojoj jami do sredine 19. veka, kada je iz nje izvučen i postavljen na postament koji je isprojektovao arhitekta Ogist Monferan.
Car-top - napunjen prahom pokojnog cara i ispaljen samo jednom
Top je oružje koje se smatra simbolom moći, a onaj koji stoji u moskovskom Kremlju u svetu je poznat kao top sa najvećim kalibrom u istoriji - 890 milimetara. Izliven u bronzi još za vreme vladavine ruskog cara Fjodora Ivanoviča (sina Ivana Groznog), 1586. godine, sa ciljem zaštite Kremlja, ova gromada teška je 40 tona i duga preko pet metara. Ono zbog čega je Car-top još poseban jeste i gravura: na njemu je prikazan i sam car Fjodor Ivanovič koji jaše konja i u ruci držao žezlo.
Smatra se da se iz Car-topa pucalo samo jednom - prahom svrgnutog cara Lžedmitrija, koji je sebe predstavljao kao sina Ivana Četvrtog: 1606. godine on je ubijen i sahranjen nedaleko od Serpuhovskih kapija, nakon čega su u maju, Rusiju okovali neočekivani mrazevi koji su uništili sve useve. Nepogodu su Rusi povezali sa njegovim "zlim duhom", pa je odlučeno da se njegovi ostaci otkopaju i spale, a prah pomešan sa barutom ispali iz Car-topa. Postoji i drugo verovanje: da je ovaj top izliven samo kako bi služio za dekoraciju i zastrašivanje stranih izaslanika, a da je pucanje iz njega bilo kategorički zabranjeno.
Ipak, lafet i jedra topa nisu originalni, već su nastali u 19. veku. Jedra je zabranjeno ispaljivati, dok se za lafet ne može sa sigurnošću reći ni da li je potreban, budući da se oružje takvog tipa (bombard) najčešće samo montira na zemlji.