Pet faktora koji utiču na uspeh deteta u školi

Mnogi faktori utiču na uspeh deteta u školi, a inteligencija nije jedan od najvažnijih. Često roditelji imaju problem kako da detetu pomognu sa gradivom, a neretko i sa koncentracijom. Prvi stepenik detetovog uspeha i kontakta sa školom je odgovaran učitelj koji treba da stvori dobru bazu sa koje će dete pravilno prihvatiti školu i rad. Ukoliko ovo izostane, sleći korak su roditelji koji bi trebalo da na putu obrazovanja budu primer svojoj deci kako da se nauče odgovornsti ili traže pomoć kada je ona potrebna. U slučaju da dete ne uspeva da savlada gradivo na času ili uz njihovu pomoć, neretko roditelji plaćaju dodatne časove ili obuke, dodatno misleći da na ovaj način podstiču i odgovornost i istrajnost u učenju i u životu.

Kako da pruže podršku malom đaku, pokazuje sledećih pet faktora koji mogu uticati na učenje i mogu se primeniti i prilagoditi svakom detetu:

1. Motivišite svoje dete

Značajni pokretač učenja je uvek motivacija. Ona može biti spoljašnja ("Uradi odmah domaći!") i ona će pokrenuti dete da završi zadate obaveze, ali uspeh dolazi samo sa unutrašnjom motivacijom ("Želim da naučim!"). Kako pomoći detetu da postane motivisano na proces učenja?

Najvažniji podsticaj je pozitivan stav i volja, jer statistika kaže da 59 posto uspeha zavisi od toga koliko đak ima podršku porodice. Mnogi poznati i uspešni ljudi sada svedoče o veri svojih roditelja u njih, kada ni treneri ni profesori nisu verovali.

Uređen prostor za učenje će takođe pomoći školarcu da se oseća lepše. Pravilno osvetljenje, prilagođena temperatura u prostoriji, a ukoliko detetu prija ili ga dodatno motiviše, puštanje opuštajuće muzike. Poznato je da muzika pomaže radu mozga, čini telo zdravijim.

2. Roditeljska uključenost

Jedan od najvažnijih faktora za uspeh u školi je roditeljska uključenost i motivacija roditelja da bude deo obrazovnog procesa svog deteta.Dete u pozitivnom okruženju, ohrabreno istinskim pohvalama, napredovaće brže i još će se dodatno truditi. Podrška roditelja, nastavnika, trenera i drugih bliskih ljudi, pomaže mu u ovladavanju gradivom. Prema istraživanjima, između 70 i 90 posto dece koja dobiju petice ili četvorke, navode da su ih roditelji ohrabrivali da budu dobri u školi.

Podržavajući roditelji uključeni su u kompletan proces obrazovanja svog deteta, preko pomoći oko domaćeg zadatka, prisustvom na roditeljskim sastancima ili sastancima sa nastavnicima. Nasuprot tome, istraživanje je pokazalo da deca koja dobijaju trojke ili niže ocene, čak u 49 posto slučajeva nemaju podršku nekoga iz svoje sredine. Škole takođe potvrđuju da su bolji učinak i akademski uspeh verovatniji kada su roditelji aktivno uključeni u obrazovanje svog deteta.

3. Pažnja na času

Slušanje nastavnika ili učitelja, a za koju su nekada roditelji govorili da je najbitnije, potvrdilo se vremenom. Skoncentrisano praćenje nastave, zabeleške, postavljanje pitanja vezano za delove gradiva koji nisu jasni i traženje pojašnjenja od predavača. Kod kuće roditelj može objasniti detetu da nije sramota pitati kad nešto nije jasno, već je naprotiv dobro, jer će tako imati priliku da mu bude bolje objašnjeno.

4. Planiranje učenja

Planiranjem učenje na dnevnom nivou, dete će lakše obraditi delove gradiva dok su još sveži i pruža blagovremeno reagovanje kod elemenata koji su teži ili nisu bili jasni. Pokušajte da objasnite svom đaku i naučite ga da razlikuje bitno gradivo od nebitnog, da nauči da sažima lekcije, koristi beleške sa časa i uoči ključne reči i pojmove, kao i da se trudi da svojim rečima prepriča lekciju, a izbegava učenje napamet.

Između svake faze učenja svakako obezbedite detetu odmor, užinu ili neku aktivnost koju dete voli. Uvek je dobro izabrati aktivnosti koje su fizičke - kao to je to šetnja, naspram sedenja pred TV ekranom.

5. "Repetitio est mater studiorum"- ponavljanje je majka učenja, kaže stara latinska izreka koje se sa uspehom pridržavaju svi dobri đaci i studenti. Ponavljanjem se prolazi gradivo kako bi se utvrdilo znanje. Ovaj način pomaže da se bolje upamte činjenice, ali i izbegne potencijalna trema na kontrolnom (ili ispitu) kojaprisutna kada je dete nesigurno u svoje znanje.

Ukoliko dete ne ume da proceni koliko puta je potrebno ponoviti gradivo i na koji način - da li da nauči samo ključne delove lekcije i definicije ili je potrebno da pređe kompletne lekcije više puta, potrebno je pomoći mu da nađe pravi način obnavljanja gradiva. 

Dodatni faktori koji mogu usporiti ili poboljšati učenje su zdravstveno stanje deteta, način ishrane, fizičke aktivnosti (treninzi, plivanja, šetnje...), boravak na čistom vazduhu, dovoljno noćnog odmora.