Dijabetes je jedna od najčešćih hroničnih bolesti današnjice, sa oko 600 miliona obolelih ljudi širom sveta, među decom i odraslima. Iako se čak oko 90 odsto slučajeva odnosi na dijabetes tipa 2, kod dece je znatno češći tip 1, dok je tip 2 i dalje redak, ali u porastu u pojedinim zemljama.
Mnogi roditelji i dalje veruju da je to bolest isključivo starijih i osoba sa viškom kilograma, pa simptome kod dece često ne prepoznaju na vreme. Posebno je opasna situacija kada dete nema višak težine, ali pokazuje znake bolesti, jer to može da odloži odlazak kod lekara i početak terapije.
U nastavku su izdvojeni najčešći mitovi o dijabetesu kod dece, koje je na osnovu kliničkog iskustva i rada sa stručnjacima objasnila šef jednog dobrotvornog programa za decu sa endokrinim bolestima i doktor medicinskih nauka Ana Karpuškina:
Mit 1 - Dijabetes nastaje ako dete jede mnogo slatkiša
Ovo je jedan od najrasprostranjenijih mitova. Istina je da prekomerna konzumacija slatkiša, masne hrane i nedostatak fizičke aktivnosti mogu doprineti razvoju dijabetesa tipa 2, posebno kod odraslih i gojaznih osoba, ali to nije direktan uzrok. Kod tipa 2 dolazi do smanjene osetljivosti na insulin, što se češće javlja kod ljudi sa viškom kilograma i nezdravim stilom života.
Međutim, dijabetes tipa 1 nema nikakve veze sa ishranom. On nastaje usled autoimunog procesa, kada imuni sistem greškom uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Tačan uzrok ovog procesa još uvek nije u potpunosti razjašnjen.
Prvi simptomi često deluju bezazleno: Dete počinje često da mokri, stalno je žedno i ima pojačan apetit, ali ne dobija na težini. Zbog toga roditelji ponekad ne reaguju na vreme, što može dovesti do pogoršanja stanja, slabosti i potrebe za hitnom medicinskom pomoći.
Mit 2 - Dete ne može da dobije dijabetes ako ga nema u porodici
Istina je da većina dece sa dijabetesom tipa 1 nema bliske rođake sa istom bolešću. Ipak, prisustvo bolesti u porodici može blago povećati rizik - na primer, ako brat ili sestra ima dijabetes, verovatnoća je oko 8 odsto.
Postoji i veza sa drugim autoimunim bolestima koje mogu povećati rizik, ali to ne znači da će se bolest sigurno razviti. Rizik ne predstavlja dijagnozu, već samo statističku verovatnoću.
Mit 3 - Dete će prerasti dijabetes
Ovo važi za još jednu zabludu, posebno kada je reč o tipu 1, jer je to hronična bolest koja traje ceo život. Iako se kod neke dece nakon početka terapije javlja takozvani "medeni mesec", period kada je potreba za insulinom privremeno smanjena, to ne znači da je bolest nestala.
Postoje i veoma retki oblici poput MODI dijabetesa, kod kojih se tok bolesti može razlikovati i ponekad ne zahteva insulin u ranoj fazi, ali i tu je neophodno kontinuirano praćenje.
Mit 4 - Deca sa dijabetesom ne smeju da se bave sportom
Naprotiv, fizička aktivnost je važan deo kontrole dijabetesa. Uz pravilno planiranje i nadzor, sport pomaže u regulisanju nivoa glukoze u krvi, poboljšava opšte zdravlje i psihološko stanje.
Jedini rizik je hipoglikemija tokom ili posle fizičkog napora, pa je neophodno da se aktivnosti pažljivo prate. To uključuje kontrolu šećera pre, tokom i nakon vežbanja, prilagođavanje ishrane i terapije, kao i dostupnost brzih ugljenih hidrata u slučaju pada šećera.
Mit 5 - Dijabetes može da se izleči
Dijabetes se u ovom trenutku ne može izlečiti. Istraživanja u oblasti genske terapije i transplantacije ćelija pankreasa daju nadu za budućnost, ali još uvek nisu deo standardne kliničke prakse.
Ipak, uz pravilnu terapiju i pridržavanje preporuka lekara, moguće je držati bolest pod kontrolom, sprečiti komplikacije i živeti kvalitetan život. To važi i za decu sa tipom 1 i za osobe sa tipom 2 dijabetesa.
Znanje i pravovremena reakcija ostaju najvažniji faktor u borbi protiv ove bolesti, jer što se dijabetes ranije prepozna, to je lakše držati ga pod kontrolom, prenosi "Kosmomoljska pravda".