Prosečna zapremina muškog mozga smanjila se tokom poslednjih 20.000 godina sa oko 1500 na 1350 kubnih centimetara. Iako to na prvi pogled zvuči kao loš znak, naučnici ističu da veličina mozga sama po sebi ne određuje inteligenciju. Naprotiv, postoji više teorija koje pokušavaju da objasne zašto se mozak vremenom smanjivao, dok je ljudska civilizacija postajala sve složenija.
Jedno od najjednostavnijih objašnjenja jeste da su ljudi vremenom postali fizički manji. Poznato je da veličina mozga često prati veličinu tela, pa su tako neandertalci imali veći mozak od modernog čoveka, ali su bili i snažnije građe. Rani Kromanjonci, koji su živeli pre 20.000 do 30.000 godina, bili su viši i masivniji od kasnijih generacija. Naučnici to povezuju sa prelaskom sa lova i sakupljanja na poljoprivredu. Iako je sedentarni život obezbedio stabilniji pristup hrani, ishrana je postala siromašnija proteinima i vitaminima, što je moglo da utiče i na razvoj tela i mozga.
Ipak, ova teorija ima svoje slabosti, jer antropolozi ukazuju da se smanjenje mozga dogodilo i u delovima sveta gde je poljoprivreda stigla mnogo kasnije, poput nekih delova Afrike i Australije. Pored toga, kada bi se mozak smanjivao isključivo proporcionalno telu, savremeni ljudi bi bili znatno sitniji nego što jesu.
Postoji i kontroverznija teorija prema kojoj je razvoj civilizacije oslabio prirodnu selekciju. U praistoriji je opstanak direktno zavisio od snalažljivosti i sposobnosti pojedinca. Sa razvojem društva, trgovine i podele rada, pojedinac je sve manje morao samostalno da rešava probleme da bi preživeo. Neka istraživanja pokazala su da je rast gustine naseljenosti pratio postepeni pad veličine lobanje. Naučnici smatraju da je složeno društvo omogućilo ljudima da se više oslanjaju na kolektivno funkcionisanje zajednice nego isključivo na individualne sposobnosti.
Međutim, mnogi istraživači veruju da smanjenje mozga uopšte ne znači pad inteligencije. Naprotiv, moguće je da je mozak vremenom postao efikasniji. Kao što su nekadašnji kompjuteri zauzimali čitave prostorije, a danas moćni uređaji staju u džep, tako je i ljudski mozak možda evoluirao ka kompaktnijoj verziji.
Mozak čini oko 2 odsto telesne težine, ali troši čak 20 odsto energije organizma. Zbog toga je sa evolutivne tačke gledišta bilo važno razviti mozak koji daje što veću efikasnost uz što manju potrošnju energije. Naučnici pretpostavljaju da je tokom naglog rasta ljudske populacije došlo do boljeg "pakovanja" neurona i efikasnijih moždanih struktura, što je omogućilo veću inteligenciju bez povećanja zapremine mozga.
Stručnjaci takođe naglašavaju da ne postoji jednostavna veza između veličine mozga i inteligencije. Muškarci u proseku imaju veći mozak od žena, ali nauka nije pronašla dokaze da im to daje intelektualnu prednost. Slično važi i za razlike među populacijama.
Jedan od najpoznatijih primera je i Albert Ajnštajn. Njegov mozak bio je manji od proseka za muškarce njegovih godina, ali su istraživači kasnije primetili da je imao veću gustinu neurona i specifičnu organizaciju moždanih struktura. To je dodatno učvrstilo stav da inteligencija ne zavisi samo od veličine mozga, već i od načina na koji je on organizovan, prenosi "Komsomoljska pravda".
Zbog toga mnogi naučnici danas smatraju da pitanje nije koliko je mozak veliki, već koliko efikasno funkcioniše. Umesto "većeg mozga", evolucija je možda favorizovala mozak koji troši manje energije, a istovremeno omogućava složeno razmišljanje, komunikaciju i razvoj civilizacije.