Danas je veliki deo onlajn prostora ispunjen kratkim video-sadržajima, algoritmima koji zadržavaju pažnju i ogromnom količinom (dez)informacija.
Stručnjaci upozoravaju da mozak ne pati nužno od same količine tih informacija, već od neprestanog prebacivanja pažnje između različitih sadržaja - od vesti i poruka do društvenih mreža i video-klipova. Upravo takav način konzumiranja informacija može da preoptereti nervni sistem, smanji koncentraciju i poveća osećaj anksioznosti, a da bismo to izbegli, važno je da znamo da:
Nije problem u telefonu, već u digitalnoj "proždrljivosti"
Stručnjaci objašnjavaju da sam prelazak sa papira na ekrane nije veliki šok za um. Ljudski mozak je sposoban da se prilagođava novim uslovima: Ume da prepoznaje obrasce, filtrira ponavljajuće informacije i automatizuje svakodnevne radnje, prema rečima Denisa Kuzmina, doktora bioloških nauka.
Međutim, mozak ima svoja biološka ograničenja. Kada količina informacija pređe kapacitet koji čovek može da obradi, pažnja slabi, radna memorija postaje manje efikasna, a mozak počinje da "štedi energiju". Tada ljudi teže pamte detalje, češće greše i lakše padaju pod uticaj sadržaja koji izaziva jake emocije. Zbog toga internet često ne podstiče duboko razmišljanje, već neprekidno testira granice ljudske pažnje.
Mozak ne zamaraju informacije, već haotično prebacivanje pažnje
Najveći problem nije sama količina sadržaja, već stalno "skakanje" sa jedne informacije na drugu. Čitanje vesti, proveravanje poruka, gledanje kratkih video-snimaka i praćenje obaveštenja u kratkom vremenskom periodu stvaraju uslove za takozvanu kognitivnu oluju.
Stručnjaci zato savetuju razvijanje "higijene informacija". To znači da je važno razdvojiti različite aktivnosti: Vesti čitati u određeno vreme, rad i učenje držati odvojeno od zabave, a odmor ne pretvarati u beskonačno skrolovanje po telefonu. Takva organizacija pomaže mozgu da bolje obradi informacije i smanji osećaj mentalnog preopterećenja.
Noćno čitanje vesti jedan je od najvećih neprijatelja nervnog sistema
Mnogi ljudi pred spavanje provode vreme čitajući uznemirujuće vesti ili beskrajno listajući društvene mreže, a za to postoji razlog.
Naučnici objašnjavaju da je ljudski mozak evolutivno programiran da brzo uočava pretnje, jer je to nekada bilo važno za preživljavanje. Danas taj mehanizam dovodi do stalnog praćenja negativnih vesti, što stvara iluziju kontrole - čovek ima utisak da će biti spremniji ako zna sve što se dešava.
Ipak, u stvarnosti, ovakvo ponašanje povećava nivo stresa, jer mozak dobija informacije o opasnostima, ali nema način da na njih stvarno utiče.
Ponekad je važno odaljiti se od priliva informacija
Stručnjaci savetuju da se izbegava stalno prekidanje koncentracije. Ako čovek uči, radi važan posao ili se priprema za ispit, telefon i obaveštenja mogu ozbiljno da naruše pažnju.
Podjednako je važno izbegavati i socijalnu izolaciju. Kontakt sa drugim ljudima, šetnja, fizička aktivnost i boravak napolju pomažu nervnom sistemu da se oporavi od digitalnog zamora.
Duži dani i više dnevne svetlosti takođe pozitivno utiču na raspoloženje, cirkadijalni ritam i kvalitet sna, zbog čega mnogi ljudi tokom proleća i leta osećaju manje psihičko opterećenje.
San, kretanje i ishrana su najbolja podrška mozgu
Iako mnogi traže složena rešenja za mentalni umor, naučnici ističu da su najvažnije stvari zapravo najjednostavnije: Dovoljno sna, fizička aktivnost, pravilna ishrana i socijalna podrška.
Adolescentima je potrebno oko 8 do 10 sati sna, dok je odraslima u proseku neophodno najmanje 7 sati. Nedostatak sna direktno utiče na koncentraciju, kontrolu emocija i sposobnost učenja. Stručnjaci takođe savetuju da se bar 60 do 90 minuta pre spavanja izbegavaju vesti, poslovne poruke i gledanje video-sadržaja, jer to dodatno opterećuje nervni sistem.
Fizička aktivnost takođe igra važnu ulogu. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, dok deca i adolescenti treba da budu aktivni oko 60 minuta dnevno, prenosi "Komsomoljska pravda".
Pored toga, mozgu je potrebna uravnotežena ishrana - dovoljno proteina, povrća, složenih ugljenih hidrata, vode i namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama.