Ruski akademici upozoravaju: Ljudska prava su najmanje istražen deo odnosa čoveka i AI

Dok se svet bavi mogućnostima koje donosi veštačka inteligencija, sve više stručnjaka upozorava da se i dalje zanemaruje kako nove tehnologije mogu uticati na ljudska prava, svest i lični identitet.

Predstavnici ruske naučne zajednice, državnih institucija i biznisa su na nedavnom skupu pod nazivom "Veštačka inteligencija, informacije i pravo" razgovarali o tome kako će se pravo menjati u doba sve naprednijih informacionih tehnologija - a prema stavu Talije Habrijeve, zamenice predsednika Ruske akademije nauka i direktora Instituta za zakonodavstvo, najmanje istražen aspekt odnosa čoveka i novih tehnologija jesu upravo ljudska prava.

Iako se veliki deo rasprave o veštačkoj inteligenciji danas odnosi na tehnička i pravna pitanja, sve češće se postavlja pitanje koliko će AI u budućnosti uticati na privatnost, svest, identitet i mentalni integritet ljudi.

Kao primer navedene su pojedine zemlje Latinske Amerike, gde je u ustavima već uvedeno pravo na "mentalnu nepovredivost", odnosno zaštitu čovekove svesti i psihološkog integriteta od potencijalnog uticaja novih tehnologija. To podrazumeva ideju da tehnološki razvoj ne sme ugroziti čovekovu sposobnost samostalnog razmišljanja, donošenja odluka i očuvanja ličnog identiteta.

Posebna pažnja skrenuta je i na pitanje zaštite digitalnog identiteta. Sa razvojem AI alata koji mogu da generišu realistične fotografije, video i audio snimke, sve češće se postavlja pitanje ko zapravo kontroliše nečiji "digitalni lik" i kako se mogu sprečiti zloupotrebe.

U razgovoru je naglašeno da bi, ukoliko Rusija usvoji poseban zakon o regulisanju veštačke inteligencije, bilo neophodno izmeniti i postojeće zakone o informacijama, informacionim tehnologijama i ličnim podacima. Prema tom stavu, te izmene bi uticale i na sam koncept budućeg "digitalnog kodeksa", koji bi trebalo da ujednači pravila u oblasti digitalnih tehnologija, prenosi "RIA Novosti".

U Rusiji se već radi na regulaciji AI sistema. Ministarstvo digitalnog razvoja je još u martu objavilo nacrt zakona o veštačkoj inteligenciji za javnu raspravu. Dokument, između ostalog, zakonski definiše sam pojam veštačke inteligencije, propisuje prava i obaveze učesnika na tržištu i uvodi obavezno označavanje fotografija, video i audio sadržaja koji su nastali uz pomoć AI tehnologija.

Sve ovo pokazuje da se rasprava o veštačkoj inteligenciji postepeno pomera sa pitanja "šta tehnologija može" na mnogo složenije pitanje: Šta bi trebalo da bude dozvoljeno i kako sačuvati čoveka u svetu u kom mašine postaju neizbežan deo svakodnevnice.