U staroj Rusiji brijanje brade moglo je da vas košta ugleda, braka, pa čak i spasenja duše

Gusta i uredna brada u staroj Rusiji smatrana je znakom snage, dobrog zdravlja i muške zrelosti. Iako ljudi tada nisu znali ništa o testosteronu i hormonima, pažljivo su posmatrali svet oko sebe i izvlačili zaključke.

Primećivali su da snažniji i fizički izdržljiviji muškarci najčešće imaju bujniju bradu, pa je vremenom stvoreno uverenje da je ona dokaz muškosti. Čovek bez brade zato je često doživljavan kao slab, neodlučan ili nesposoban za težak rad i ratovanje.

Takvi muškarci nisu ulivali poverenje ni kao potencijalni muževi. U društvu u kom su fizička snaga i sposobnost da se izdržava porodica bili od presudnog značaja, mnogi su verovali da muškarac bez brade neće biti dobar domaćin niti otac zdrave dece.

Ipak, ni preterano gusta brada nije se smatrala idealnom. Ako bi neko imao suviše dugačku i neurednu bradu koja je prekrivala gotovo celo lice, ljudi su ga često doživljavali kao grubog, divljeg ili agresivnog, a žene su se takvih muškaraca neretko plašile.

Bez brade - bez šanse za ženidbu

Brada je bila jedan od glavnih znakova da je mladić postao odrastao čovek. Zato su glatko obrijani muškarci često tretirani kao nedovoljno zreli, čak i ako su bili odrasli. Komšije i poznanici na takvog čoveka gledali su kao na "dečaka" kome još nije vreme da donosi važne odluke. U društvu to je predstavljalo ozbiljan problem, jer se od muškarca očekivalo da bude glava porodice, domaćin i neko ko uliva sigurnost.

Zbog toga su muškarci bez brade teže nalazili neveste. Ako nema brade, smatralo se da nema ni prave zrelosti, a onda ni preduslova za porodicu i naslednike. Ta sudbina "večitog neženje" smatrana je prilično nezavidnom.  - neoženjeni muškarci u Rusiji nisu imali veliki ugled, često nisu učestvovali u donošenju važnih odluka u selu ili porodici, a njihovo mišljenje nije se posmatralo kao dovoljno ozbiljno.

Zašto je Petar Veliki uveo obavezno brijanje brade u Rusiji

Glatko lice kao znak "tuđinca"

Brada je imala i snažno versko i kulturno značenje, a čovek bez brade često je doživljavan kao stranac ili pripadnik druge vere. Rusija je vekovima bila izložena napadima i kontaktima sa različitim narodima, pa su ljudi pažljivo posmatrali izgled drugih. Glatko obrijano lice lako je odudaralo od uobičajenog izgleda ruskog muškarca.

Stranci iz zapadne Evrope, naročito Francuzi, Nemci i Italijani, često su bili obrijani, što je kod lokalnog stanovništva izazivalo podozrenje. Pošto su uglavnom bili katolici ili protestanti, mnogi Rusi su ih smatrali jereticima i nosiocima "tuđih običaja".

Sumnje u "neprirodno" ponašanje

U ruskom društvu tog vremena postojalo je uverenje da muškarac koji brije bradu pokušava da izgleda "ženstvenije". Zbog toga su glatko obrijani muškarci ponekad bili izloženi sumnjama i osudama. Zapadna moda brijanja brade kod mnogih je izazivala nepoverenje, a neki su čak verovali da je takvo ponašanje suprotno muškoj prirodi.

Tokom 16. veka, posle crkvenog sabora poznatog kao Stoglavi sabor, brijanje brade u Rusiji praktično je proglašeno neprihvatljivim za pravoslavnog čoveka. Prema pojedinim verovanjima, muškarci koji su brijali bradu nisu zasluživali čak ni pune verske obrede posle smrti, a ponekad su sahranjivani van groblja, kao ljudi koji su prekršili važna verska pravila.

Brada kao način da čovek liči na Isusa Hrista

Još jedan važan razlog zbog kog su pravoslavni Rusi puštali bradu bila je vera da čovek treba da liči na Isusa Hrista. Na pravoslavnim ikonama Isus Hristos je gotovo uvek prikazan sa bradom, pa se smatralo da i vernici treba da slede taj primer.

U spisima patrijarha Hadrijan iz 17. veka navodilo se da je Bog stvorio muškarce sa bradom i da je njeno brijanje narušavanje prirodnog izgleda koji je čovek dobio od Boga, a postojalo je čak i verovanje da muškarci koji su ceo život proveli obrijani posle smrti neće ući u Carstvo nebesko, već će završiti u paklu.

Narodni trikovi za "rast" brade

Danas je poznato da na rast dlaka utiču genetika, hormoni i cirkulacija, ali u prošlosti su ljudi verovali u razne kućne recepte. U kožu lica utrljavali su med, čičkovo ulje, pa čak i sok od čička, u nadi da će se brada brže pojaviti i postati gušća.