Napuljska pica slavi rođendan - Od mesta u Italiji do UNESKOVE liste svetske baštine
I nisu se slučajno Italijani obratili UNESKO-u sa zahtevom da se pica prizna istorijskim gastronomskim specijalitetom ne samo u Italiji, u vidu dela kulturnog nasleđa, već i svetskom nivou. Međutim nije napuljska pica dobila taj status, ali je umetnost napuljskih proizvođača pice upisana na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Smatra se da ovo jelo vuče korene još iz Antičkog doba, a da u prevodu sa latinskog znači "lepinja". Takve lepinje od testa, sa dodatkom različitih namirnica, bile su popularne u Grčkoj, Italiji i Persiji. Ipak, upravo su italijanski majstori kulinarskog zanata pici dali neponovljivi ukus koji ne prestaje da pokorava milione ljudi na svetu svakoga dana. Italijani su do tančina usavršili pripremu ovog jela - za pripremu testa koriste se specifične vrste pšenice, od kojih se dalje pravi brašno za pripremu testa posebne gustine, a kombinacija začina koja se koristi za pripremu pice posebno je osmišljena da dodatno istakle ukus sastojaka.
Pica "Margarita" - autorsko delo koje je oduševilo kraljicu
Harmonično kombinovanje sastojaka koji se stavljaju na testo opredelilo je i nastanak različitih vidova pice. Istorija nastanka različitih ukusa pice, po tradiciji ispraćena je i legendama (jer, kako bez njih), a jedna od njih vezana je za "Margaritu", jednu od najomiljenijih. Pica kakvom je danas znamo nastala je u Napulju u 19. veku, i bila je "rezervisana" za siromašne. ĆMargaritaĆ je nastala kao plod mašte jednog kuvara, koji je da li po specijalnoj narudžbini, da li slučajno i "na brzaka", 1989. godine pripremio ovo "autorsko" jelo za kraljicu Margaritu, suprugu kralja Umberta I. Kraljici se pica toliko dopala, da je na kraju po njoj i dobila naziv.
"Zakon o pici" - mit ili stvarnost
Danas u Italiji u kojoj je pica nacionalno jelo, na snazi je i "Zakon o pici" - niz pravila koja su se generacijama unazad prenosila sa kolena na koleno napuljskim pica majstorima. Tek 1984. godine ova pravila dobila su pisanu formu. Okupili su se najveći i najpoznatiji pica majstori toga doba kako bi sastavili fundamentalna pravila koja se moraju poštovati. ĆZakon o pici" strogo propisuje ne samo standarde koji se tiču njenog sastava i procesa pripreme, već i geografsko poreklo svih sastojaka (preferira se regija Kampanja i njena okolina), način pripreme testa, redosled stavljanja sastojaka na testo, temperaturu i vrstu pećnice u kojoj se ona peče. Prema pomenutom Zakonu, prava Napolitanska pica je okruglog oblika, ne veća od 35cm u prečniku, ima izdignute ivice koje su nabrekle i bez gareži, maksimum 1 - 2 cm i mora biti mirišljava i mekana.
Inače, pica je i jedan od rekordera Ginisove knjige rekorda:
- Kelvin Medina sa Filipina najbrže na svetu je pojeo picu - 30,5 cm za nestvarnih 23.62 sekunde
- Najveća na svetu pica napravljena je u Los Anđelesu - njena površina iznosila je 1296,72 metra kvadratna
- Pica sa najvećom mapom na sebi napravljena je u Moskvi - 22 kvadratna metra karte Moskve
- Najdužu na svetu picu napravili su u Veneciji - 1930,39 metara bila je njena dužina
- Najviše pica na svetu napravljeno za jedan sat, rekord je koji drže Amerikanci - pica majstor u poznatom lancu picerija "Dominos" napravio je 206 pica u roku od 60 minuta
