Gužva ispred Hrama: Šta nam govori reka ljudi koji dolaze da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice

Reka ljudi sliva se danima prema Hramu Svetog Save da se pokloni Pojasu Presvete Bogorodice. Kada je relikvija u spasovdanskoj litiji stigla na Vračar, vernici su čekali dva do tri sata da joj se poklone i celivaju. Danas se čeka i po deset sati, a Pojasu se pokloni na desetine hiljada vernika dnevno. Iz Srpske pravoslavne crkve kažu da je pripremljeno 300.000 osveštanih tračica, koje se dele vernicima.

Pojas Presvete Bogorodice stigao je u Beograd iz manastira Vatoped sa Svete Gore 20. maja. Sa aerodroma u Beogradu prenesen je u Vaznesenjsku crkvu gde je ostao do narednog dana, kada je u Spasovdanskoj litiji čudotvorna relikvija pronesena kroz centar Beograda do Hrama Svetog Svete.

Pojas presvete Bogorodice ostaje u Beogradu do 5. juna

Prvobitna zamisao je bila da Pojas majke Božje ostane u Srbiji do 29. maja, ali je zbog velikog interesovanja vernika pomereno da u Beogradu ostane do ponedeljka, 1. juna, da bi patrijarh Porfirije sinoć objavio da Pojas ostaje do 5. juna.

A pred Hramom na Vračaru u kilometarski dugoj koloni nisu samo vernici iz Beograda i Srbije, već iz regiona i celog sveta. Organizovane autobuske ture pristižu iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije. Vernici danonoćno u miru, molitvi i tišini čekaju u redovima kako bi se poklonili ovoj svetinji, koju je u 14. veku knez Lazar poklonio manastiru Vatoped na Svetoj Gori.

Versko dobrotvorno starateljstvo, objavilo je da je da je pripremljeno oko 300.000 osvećenih traka, koje su stigle iz Vatopeda.

"Posle skoro 650 godina, jedna od najvećih svetinja pravoslavlja biće među nama- originalni Pojas Presvete Bogorodice sa Svete Gore stiže u Beograd za Spasovdan. Versko dobrotvorno starateljstvo dobilo je veliki blagoslov i čast da pripremi 300.000 osvećenih traka sa Časnog Pojasa Presvete Bogorodice, koje će biti deljene vernom narodu koji dođe da se pokloni ovoj velikoj svetinji", navedeno je u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk. 

Nema još zvaničnih podataka koliko se za nedelju dana vernika poklonilo Pojasu presvete Bogorodice. 

Protojerej-stavrofor Darko Đogo, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta "Sveti Vasilije Ostroški" u Foči priznaje da je iznenađen interesovanjem vernika da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice, ali da to govori da narod oseća da živimo u izazovnim, zbunjujućim vremenima u kojima je čoveku potrebno da se vrati svetinjama.

Patrijarh Porfirije: Časni pojas Presvete Bogorodice ujedinjuje pravoslavne hrišćane u jedan narod

"To interesovanje proističe iz unutrašnje potrebe našeg čoveka, koji je 'pritešnjen' između onoga što jesmo- hrišćanske pravoslavne civilizacije i zbunjujuće Zapadne civilizacije. Čini mi se da to okretanje svetinjama, okretanje Pojasu Presvete Bogorodice, svedoči da je u našem čoveku ostala potreba da svoj život okrene prema Bogu i da je ta potreba prečesto mnogo dublja i rasprostranjenija nego što se vidi u javnosti. Živimo u društvu gde smo zatrpani sadržajima koji nam govore o prevaziđenosti hrišćanstva, prevaziđenosti vere, neprekidno se raspravlja o mestu veronauke u školama, a onda vidite da ljudi hrle da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice", naveo je on.

Možda neočekivano, ali dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd pretvorio se u jedan od najmasovnijih crkvenih događaja u novijoj istoriji, gde interesovanje vernika ne jenjava, već se svakog dana povećava. Takva masovnost videla se poslednji put na sahrani patrijarha Pavla.

"Mislim da je važno da se poklonimo. Često se navodi primer opela patrijarha Pavla u kojoj se takođe videlo da su ljudi željni crkve. Važno je da posle svih velikih i masovnih događaja, kada dođe do erupcije religijskog osećanja, da to pretvorimo u svakodnevicu, da crkvena kultura postane sastavni deo naše kulture", rekao je Đogo za RT Balkan.

Obradovalo ga je i to što u nepreglednim redovima ispred Hrama Svetog Save ima dosta mladih ljudi. 

"Mlađe generacije su odgajane izvan ateističkog okruženja i oni imaju veće interesovanje i dublji osećaj za religijom. Važno je da njima pokažemo da pravoslavlje nije pitanje stila, oblačenja, već da je pravoslavlje život. Oni će poći prema svetinjama, ali je naša dužnost da im kažemo da treba čitavim svojim životom da potvrđujemo tu svoju odluku. Svetinja koja dođe kod nas i kojoj se poklonimo, treba da nas preobrazi iznutra, da nas pravoslavlje vodi, da nam pokaže put kada donosimo najvažnije odluke o porodici, odgajanju dece, vaspitanju, uređenju naše zajednice", naveo je on.

Vernici koji se poklone i celivaju Pojas Presvete Bogorodice dobijaju trakice koje su osveštane na pojasu Presvete Bogorodice. U pravoslavnom svetu veruje se da pojas Presvete Bogorodice ima određene isceliteljske moći. Onaj ko boluje od određenih bolesti može tračicu da veže oko struka i da je tako nosi. Ona se nosi određeni vremenski period, kako preko dana, tako i noću. Po želji ili potrebi, ona se može skidati- to se ne smatra grehom. Ako se isprlja, možete je oprati, a možete je iseći na dva ili čak tri dela kako biste podelili svetinju sa svojim najmilijima.

Inače, prema predanju, Bogorodica je sama isplela pojas od kamilje dlake, a nakon svog Uspenja predala ga je apostolu Tomi. Pojas presvete Bogorodice se vekovima čuva u Vatopedu na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina. 

Časni pojas prešao je u srpske ruke kada je knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a deset godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatoped i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona - sabornog hrama manastira. Postoje stotine svedočanstava o isceljenjima ili dobijanju poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili Čudesnom pojasu presvete Bogorodice.