Evropa je prošle godine privukla čak 793 miliona međunarodnih posetilaca, prema podacima Tourism and Society Think Tank. Pošto se i ovog leta očekuje sličan broj putnika, raste zabrinutost zbog potencijalnih problema kao što su otkazivanje letova, nove granične kontrole i mogući nedostatak avionskog goriva tokom najprometnije turističke sezone.
Šta treba znati o sistemu EES
Novi sistem ulaska i izlaska iz Evropske unije (Entry/Exit System - EES) izazvao je probleme na pojedinim aerodromima otkako je u potpunosti počeo da funkcioniše u aprilu.
Automatizovani sistem zahteva da državljani zemalja koje nisu članice EU, uključujući Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, prilikom ulaska u šengensku zonu registruju otiske prstiju i fotografiju lica. Šengensku zonu čini 29 evropskih država.
Putnicima savetuje da na aerodrom stignu ranije nego inače, pažljivo planiraju vreme za presedanja i uvek imaju spremnu potrebnu dokumentaciju, uključujući potvrdu o smeštaju, kako bi postupak kontrole protekao što brže.
Šta treba znati o problemima u avio-saobraćaju
Tokom prošle godine kroz evropske aerodrome prošlo je neverovatnih 2,6 milijardi putnika. Iako avio-saobraćaj beleži rast, putnike ne prate samo dobre vesti. Čak 30 odsto aviona poletelo je sa zakašnjenjem, a najviše problema sa kašnjenjima zabeleženo je u Lisabonu, Cirihu i Nici, prema podacima organizacije Eurocontrol.
Loše vremenske prilike, zagušenje vazdušnog prostora i nedostatak osoblja mogli bi tokom leta da izazovu dodatne poremećaje. Štrajkovi su već u maju pogodili Brisel i pojedine aerodrome u Italiji. Putnici koji dolaze iz udaljenijih delova sveta već su osetili posledice zatvaranja vazdušnog prostora na Bliskom istoku.
Pre rezervisanja karata preporučljivo je proveriti datume najavljenih štrajkova, pratiti sajtove aerodroma radi najnovijih informacija i obratiti pažnju na objave drugih putnika na društvenim mrežama, piše Nešnal džiografik.
Moguć nedostatak avio-goriva
Cena avio-goriva već je porasla od početka sukoba na Bliskom istoku, a pojavljuju se i strahovi da bi tokom leta moglo doći do nestašica ako se situacija nastavi.
Neke kompanije su otkazale 20.000 letova na kraćim rutama do oktobra, dok je jedan američki niskobudžetni prevoznik potpuno obustavio poslovanje, navodeći rast cena goriva kao glavni razlog.
Nova pravila omogućavaju prevoznicima da otkazuju letove i do dve nedelje unapred bez gubitka vrednih aerodromskih termina. To znači da bi manje popunjeni letovi mogli biti ukinuti ili spojeni sa drugim polascima.
Zašto putovanje vozom mogu da budu bolja opcija
Putovanje železnicom omogućava manji ugljenični otisak, izbegavanje aerodromskih gužvi i priliku da se vidi još više evropskih predela. Tokom 2026. godine biće uvedene brojne nove i proširene železničke linije. Među njima su noćni vozovi od Pariza do Berlina i od Brisela do Praga, dok je linija Brisel-Milano planirana za septembar.
Češke železnice pokrenule su dve dnevne linije između Praga i Hamburga, sa nastavkom ka Kopenhagenu. Nova brza pruga u Austriji skratila je vreme putovanja unutar zemlje, a uspostavljena je i direktna železnička veza između Ciriha i Riminija.
Kako se izboriti sa toplotnim talasima
Gotovo čitava Evropa je tokom 2025. godine beležila temperature iznad proseka, čime je kontinent i zvanično potvrdio status regiona koji se najbrže zagreva na svetu. Temperatura mora takođe je dostigla rekordne vrednosti. U Lisabonu je izmereno rekordnih 46,6 stepeni Celzijusa.
Onima koji žele da izbegnu velike vrućine savetuje se putovanje van najtoplijeg perioda, odnosno izvan perioda od jula do septembra, ili izbor severnijih destinacija kao što su Danska, Nemačka, Belgija, Litvanija i Irska.
Ukoliko temperature porastu, preporučuje se upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom, izbegavanje boravka na otvorenom u najtoplijem delu dana i nošenje lagane odeće svetlih boja od prozračnih materijala. Treba izbegavati alkohol, unositi dovoljno tečnosti i posebno voditi računa o deci i starijim osobama.
Pre putovanja važno je upoznati se sa novim propisima
U Veneciji je povećan broj dana tokom kojih posetioci moraju da plaćaju dnevnu ulaznu taksu od pet evra. Cena se udvostručuje ako se plaća manje od četiri dana pre dolaska. Gosti koji noće u gradu oslobođeni su plaćanja, ali moraju da se registruju kako bi dobili QR kod koji potvrđuje izuzeće.
Za noćenja se i dalje naplaćuje posebna turistička taksa od jednog do pet evra po noći, koja se plaća smeštajnom objektu. Kod pojedinih smeštaja rezervisanih preko Airbnb-a ova taksa se naplaćuje isključivo u gotovini.
Promene su uvedene i na pojedinim znamenitostima. Za pristup donjem delu Trevijeve fontane u Rimu nerezidenti sada plaćaju ulaznicu od dva evra. Poseta čuvenom Julijinom balkonu u Veroni košta 12 evra, dok je pariski Luvr povećao cenu karte za posetioce izvan Evropske unije sa 22 na 32 evra.