Svetu će do 2050. nedostajati 100 miliona stručnjaka za lečenje raka, ukazuje istraživanje

Do 2050. godine svetu će nedostajati gotovo 100 miliona radnika uključenih u lečenje i istraživanje raka, prema novoj studiji. Najveći nedostatak biće među medicinskim sestrama i dijagnostičkim stručnjacima, posebno radiolozima i patolozima.

Izveštaj, koji je objavila komisija časopisa The Lancet Oncology upozorava da nedostatak dobro obučenog osoblja za lečenje i istraživanje raka ostaje jedna od glavnih prepreka u smanjenju nejednakosti u zdravstvenoj zaštiti širom sveta.

Nedostatak stručnjaka pogađa sve zemlje

Na osnovu aktuelnih trendova, istraživanje predviđa da će do 2050. godine nedostajati 99,9 miliona ljudi uključenih u borbu protiv raka. To obuhvata ne samo lekare i medicinsko osoblje, već i ljude koji rade u istraživanju, regulatornim telima, finansijskoj podršci, kao i zajednice koje učestvuju u naučnim istraživanjima i imaju koristi od njih.

Najveći manjak očekuje se u Africi i Aziji, gde bi moglo nedostajati 34,3 miliona, odnosno 57,3 miliona radnika.

Istraživači naglašavaju da nijedan region neće biti pošteđen. U zemljama sa niskim i srednjim prihodima problem je uglavnom posledica "odliva mozgova", odnosno odlaska obučenih stručnjaka u inostranstvo. U bogatijim državama zdravstveni sistemi su pod pritiskom zbog profesionalnog sagorevanja, depresije među zdravstvenim radnicima i smanjenja budžeta.

Kada je reč o zanimanjima, najveći nedostatak biće u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Do 2050. godine biće potrebno više od 65 miliona dodatnih medicinskih sestara, kao i 16 miliona novih dijagnostičkih stručnjaka u radiologiji i patologiji.

"Naša globalna inicijativa šalje jasno upozorenje: ako hitno ne rešimo kritičan nedostatak stručnjaka, rizikujemo krizu u lečenju raka kakvu do sada nismo videli", upozoravaju stručnjaci.

Pozivaju se na hitne strategije prilagođene svakoj državi, efikasnije korišćenje kadrova, preraspodelu poslova, veću primenu veštačke inteligencije i digitalnog zdravstva, modernizaciju obrazovanja i održive modele finansiranja kroz javno-privatna partnerstva.

Autori studije upozoravaju da nedostatak kadrova ne samo da odlaže lečenje sadašnjih pacijenata, već i usporava buduća istraživanja.

"Napredak u istraživanju raka zahteva radnu snagu koja može da razvija ideje, osmišljava studije, vodi timove i pretvara naučna saznanja u efikasne mere i politike kontrole raka", navodi se u izveštaju.

Broj obolelih od raka raste širom sveta

Autori studije rak opisuju kao "tihu pandemiju". Procenjuje se da će do 2050. godine biti registrovano 35,3 miliona novih slučajeva godišnje, u poređenju sa 20 miliona iz 2022. godine. Istovremeno se očekuje oko 18,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta.

Istraživači su koristili model Global Cancer Workforce, koji uzima u obzir demografske, epidemiološke i faktore zdravstvenih sistema povezane sa pojavom i preživljavanjem obolelih. Analizirani su sadašnji i budući trendovi kod 17 najčešćih vrsta raka i 18 kategorija stručnjaka u 200 država i teritorija u periodu od 2030. do 2050. godine.

"Ovi rezultati su zabrinjavajući. Očekuje se porast broja obolelih od raka na 35 miliona slučajeva godišnje, što je u oštrom kontrastu sa predviđenim nedostatkom od 100 miliona radnika u oblasti onkološke zaštite do 2050. godine. Neka ne bude zabune - ovo je poziv na buđenje za ceo svet. Kako je moguće pomiriti porast od 15 miliona novih slučajeva raka sa smanjenjem broja stručnjaka za čak 100 miliona? Podaci ne lažu. Ne možemo čekati 2050. da bismo videli da li su projekcije tačne - moramo delovati odmah", rekao je jedan od autora studije.

Oko 70 odsto novootkrivenih slučajeva raka javljaće se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, upravo u regionima koji će najviše osetiti nedostatak zdravstvenih radnika.

Očekuje se porast u svim delovima sveta i kod gotovo svih vrsta raka, izuzev raka želuca. Rak pluća, dojke, debelog creva i prostate i dalje će biti najčešće dijagnostikovani oblici bolesti na globalnom nivou.

"Razumevanje trendova u učestalosti raka, preživljavanju pacijenata i dostupnosti stručnjaka, kao i razlika među zemljama i regionima, od ključnog je značaja za planiranje borbe protiv raka i raspodelu resursa", zaključuju autori studije.