Može li makijavelizam biti dobar za uspeh u poslovnom svetu

Život oko nas je pun nepravde, frustracija i izazova. Danas, čak i veoma mlade generacije imaju svest o različitim poteškoća sa kojima se odrasli svakodnevno suočavaju. Kako bi se ''preživelo'', pogotovo u velikim gradovima ili korporativnim sredinama, važno je imati određen "oklop i štit" i principe koji mogu biti ključ za postizanje uspeha.

Italijanski renesansni filozof i političar, Nikolo Makijaveli, smatrao je da je efikasnost važnija od morala, iz čega je nastala čuvena rečenica - ''Cilj opravdava sredstvo.''

S obzirom na veoma komplikovanu definiciju morala, koju je izmislio čovek i koja se menja iz dana u dan, makijavelizam takođe počinje da dobija drugačiju reputaciju u savremenom dobu.

Makijavelizam predstavlja karakteristike pojedinaca koji su manipulativni, hladni, proračunati, spremni da žrtvuju ostale za sopstvene ciljeve...Termin se koristi kao opis za loše kolege, šefove i slične odnose unutar društvenih i poslovnih hijerarhija. Pored psihopatije i narcizma, predstavlja deo ''Mračne trijade'' - teorije ličnosti koja opisuje ''zlu'' stranu čovečanstva.

Imajući to u vidu, kako ovaj ''nezavidan'' psihološki termin može biti primenjiv u poslovnom svetu?

Makijavelisti su uvek sebi na prvom mestu, što ne mora biti nužno negativan aspekt. U svetu u kome su mnogi ljudi prirodno sebični i kriju se iza nasmejanog lica, biti iskren prema sopstvenim osećanjima i željom za uspehom ne mora biti sramno. Pre uspostavljanja određenih kontakta, dogovora ili planova, prvo pitanje je: Kako će meni ovo biti od koristi?

Kao i za sve na svetu, ne postoji samo jedna i ''ispravna'' istina. U zavisnosti od okoline, ljudi i situacije, svako se mora prilagoditi i doneti odluke nevezano za lična ili tuđa osećanja. Primer može biti doživljavanje nepravde i nepoštovanja u poslovnom svetu. Prvi korak je kontrolisanje i analiziranje sopstvenih emocija. Nepravde su česte i neće sve uvek biti prema željama pojedinca, ali to je životna činjenica koja mora da se prihvati, kako bi se umanjile svakodnevne frustracije.

Umesto da negativne emocije kontrolišu misli i dela (odustajanje, svađanje, burne reakcije), bolje je takvu energiju iskoristiti za smišljanje strategije: ''Kako dalje? Ko je osoba koja će mi biti od pomoći? Da li mogu izvući bolje rezultate za sebe? Kako obrnuti situaciju?''

Čak i kada problem ne može da se reši, sama promena perspektive i koncentrisanje na postavljanje sledećeg cilja je dobra vežba samokontrole i sigurno je bolje od kreiranja novog (unutrašnjeg) konflikta.

Sledeća stavka se može nazvati ''laganom manipulacijom''. Makijavelizam je skoro sinonim za ljude čiji je svaki potez isplaniran za ličnu dobrobit, čak iako druge može da ošteti. Blaga verzija ovoga više liči na balans između profesionalne distance i ''proračunate'' druželjubivosti. Na primer, ako se u određenoj situaciji više isplati komunikativnost i šarm, onda je dobro delovati nasmejano, toplo i otvoreno, čak i kada nije poptuno iskreno. Međutim, tada je važno dozirati takvo ponašanje, kako ne bi delovalo previše izveštačeno.

Još jedna stavka je samopouzdanje. Dobra stvar kod samopouzdanja je što može biti potpuno neiskreno, ali uverljivo, pogotovo ako se prikazuje kako treba. Tada je bolje vežbati tiho samopouzdanje, jer ono deluje najprirodnije i privući će pažnju, koja može biti izuzetno značajna u budućnosti. Ljudi nesvesno slušaju i veruju onome koji deluje sigurno u sebe i to može biti dragocena alatka za ostavljanje dobrog utiska i postepeno unapređivanje u karijeri. Takođe, samopouzdanje se ''trenira'' i što se više praktikuje preuzimanje takve uloge, ona brzo postaje realnost.

Makijavelizam može biti dobar podsetnik da praćenje nametnutih pravila nije uvek najbolji izbor. Iščekivanje ''moralne nagrade'' za lepo ponašanje, zbog koje se žrtvuje lični uspeh i propuštaju prilike, može biti štetno po pojedinca, a pomoći surovijim makijavelistima da iskoristite njegovu dobrotu. Zbog toga je važno znati pravu meru između ''dobrog i lošeg'', poznavati sebe i prirodu ljudi oko nas. Pronaći najpraktičniji put do uspeha je moguće i bez nužnog povređivanja drugog, ali sopstvena sigurnost mora biti prioritet.