Zablude o menopauzi - Valunzi nisu samo komična neprijatnost, već mogu ugroziti zdravlje

Za mnoge žene koje gube kosu, imaju bolove u zglobovima, i iznenada otkriju da se miris tela promenio (i to ne na bolje), koje su depresivne ili iscrpljene - korist od uzimanja hormona mora se procenjivati iz dana u dan. I dok većina lekara tvrdi da nisu svima u menopauzi potrebni hormoni, nekim pripadnicama su oni olakšanje posebno ukoliko nisu jaki simptomi, a mali je rizik od njihovog uzimanja na duže staze, prenosi "Njujork tajms".

Kada se govori o menopauzi, između mnogih drugih stvari, nedostaju definisani termini šta se tačno dešava u organizmu, na osnovu kojih bi bilo lakše doneti odluke. Termini u smislu - kao što se sada zna da, iako neke žene uživaju majčinstvu, druge koje ne iskuse takav nivo radosti i sreće, zapravo dožive ekstremnu anksioznost i depresiju za koju postoji termin - postporođajna depresija. Pri tom ovde se ne govori samo o jezičkim dilemama, već formiranje termina znači i da postoji definicija i pristup, medicinska procedura i medikamenti koji se u tim situacijama koriste. Ovakvo definisanje je potrebno kada se govori o menopauzi.

Neke će imati cikluse svakog meseca bez većih preokreta; dok će druge doživljavati promene raspoloženja koje ometaju njihovo svakodnevno funkcionisanje i patiti od onoga što je poznato kao predmenstrualni sindrom (PMS) ili, u težim slučajevima, predmenstrualna disforija. Izražen pad raspoloženja, potištenost, razdražljivost se javlja kod četvrtine žena nedelju dana pre menstruacije, a sa početkom ciklusa ti simptomi nestaju. Savremena medicina ga smatra kompleksnim psiho-neuroendokrinim poremećajem koji smanjuje kvalitet života žene u određenim periodima.

Koliko su žene različite i drugačije reaguju tokom reproduktivnog perioda, tako se razlikuju i u periodu menopauze. Značajan broj žena ne oseća nikakve simptome tokom menopauze, dok drugi deo žena pati od skoro sistemskog kolapsa sa somptomima "moždane magle", ponavljajućim talasima vrućine i iscrpljenosti. Menopauza - taj nejasan termin - jer objašnjava mnogo različitih stanja i simptoma, tako stvara konfuziju zbog koje je posebno teško objasniti šta sve ovo stanje prati i razlike koje se javljaju u njemu.

Nijedan simptom nije više povezan sa menopauzom od valunga, fenomena koji se često svodi na komične scene iz filmova kada sredovečna žena ljutito maše lepezom ispred svog lica i ubacuje kockice leda u košulju.
Sedamdeset do 80 procenata žena doživljava valunge, ali oni su za istraživače skoro isto toliko misteriozni kao i za žene koje ih doživljavaju - odraz toga koliko još treba da naučimo o biologiji menopauze. Naučnici sada pokušavaju da otkriju da li su talasi vrućine samo simptom ili izazivaju druge promene u telu.

Zanimljivo je da se javljanjem valunga, talasa vrućine kod žena, ne menja njihova unutrašnja telesna temperatura. Vrući talasi nastaju u hipotalamusu, delu mozga bogatom estrogenskim receptorima koji su od ključne važnosti za reproduktivni ciklus i deluju kao termostat. Bez estrogena, "termostat" se sada pomera, a hipotalamus će verovatno pogrešno protumačiti mala povećanja telesne temperature kao prevruće, što će izazvati znojenje i široko rasprostranjeno širenje krvnih sudova kako bi ohladilo telo. Ovo takođe povećava temperaturu na koži.

Neke žene doživljavaju ove valunge jednom dnevno, druge 10 ili više puta, a svaki traje od sekundi do pet minuta. U proseku, žene ih doživljavaju sedam do deset godina. Šta valunzi mogu učiniti zdravlju žene, jedno je od glavnih pitanja na koje pokušava da odgovori Rebeka Frston, direktorka Laboratorije za biobihejvioralno zdravlje žena na Univerzitetu u Pitsburgu.

Frston je vodila istraživanje koje je pratilo 3.000 žena starijih od 22 godine i otkrila je da oko 25 posto njih ima ono što je poznato kao "supervalunzi". Supervalunzi su talasi vrućine koji su počeli mnogo pre nego što su ženama menstruacije postale neredovne, a doživljavale su ih skoro i po 14 godina. Ovim su potpuno drugačije predstavljana dosadašnja saznanja, da su valunzi iritantna, ali kratkotrajna neprijatnost za većinu žena.

U istraživanju je otkriveno da je veliki uticaj na jačinu i trajanje ovih valunga imala pripadnost rasnim i etničkim grupama. Takođe je otkriveno da nizak socioekonomski status može uticati na to kako se telo nosi sa menopauzom. Otkriveno i da su žene koje su bile zlostavljane u detinjstvu 70 posto više prijavale noćno znojenje i valunge.

Frston je objavila da žena koje imaju više valunga - najmanje četiri dnevno, imaju tendenciju da obole od kardiovaskularnih bolesti. Povezanost je bila jača čak i od veze između kardiovaskularnog rizika i gojaznosti ili kardiovaskularnog rizika i hipertenzije. Iako je napomenula da je potrebno još istraživanja, kako bi se ovaj uzrok i potvrdio, smatra da je moguće da postoje neke žene kod kojih valunzi ubrzavaju fizičko starenje. Ukoliko žena pati od jakih i čestih valunga, lekari bi trebalo da detaljnije ispitaju zdravlje njenog srca, smatra ova doktorka.

Pored fizičkih manifestacija, mnogi lekari ispitivali su i uticaj valunga i menopauze na psihičko zdralje. Pauline Maki, profesorka psihijatrije na Univerzitetu u Čikagu, otkrila je povezanost valunga i blagih kognitivnih promena tokom menopauze. Maki je otkrila povezanost između broja valunga koje je žena imala i njenog pamćenja.

Ove dve naučnice zajedno su istraživale vezu između broja valunga koje žena ima dok spava i znakova oštećenja malih krvnih sudova mozga. U laboratoriji u Pitsburgu koristeći jednu od najboljih magnetnih rezonanci na svetu, viđene su snimci mozga sa sitnim lezijama prikazanim kao bele tačke, njihov broj i položaj variraju kod žena sa velikim brojem valunga.

Još uvek se ne zna da li su valunzi izazvali oštećenje ili su promene u cerebralnim sudovima izazvale valunge. Naredna istraživanja trebalo da daju više informacija.