Vrućine ne predstavljaju samo neprijatnost, već mogu ozbiljno da utiču na zdravlje, posebno kod osetljivih grupa stanovništva. Lekari upozoravaju da visoke temperature mogu da pokrenu ili pogoršaju brojna hronična stanja, zbog čega je u letnjim danima potrebna dodatna opreznost.
Ljudi sa kardiovaskularnim bolestima i bronhijalnom astmom treba da budu pažljivi prema svom zdravlju zbog rizika od pogoršanja u periodu vrelog vremena, saopštila je za RIA Novosti doktorka Ana Kosenkova.
Opasnost od dehidracije tokom vrućina
Prema njenim rečima, tokom vrućina povećava se rizik od infarkta, moždanog udara, napada angine pektoris i tromboza, moguće je pogoršanje bronhijalne astme, povećava se opterećenje bubrega, ne isključuje se toplotni udar i gubitak svesti. Ako osoba oseti bilo kakve neuobičajene neprijatne simptome, poželjno je obratiti se specijalisti.
U grupi rizika su ljudi sa šećernom bolešću, gojaznošću, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, bronhijalnom astmom, onkološkim i drugim teškim patologijama, kao i oni koji uzimaju određene lekove, na primer diuretike.
"Poseban oprez treba da pokažu starije osobe, deca do tri godine, trudnice, kao i pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima - visokim krvnim pritiskom, ishemijskom bolešću i poremećajima srčanog ritma", rekla je Kosenkova.
Bitna hidratacija
Kada su visoke temperature, posebnu pažnju treba obratiti na hidrataciju. Lekari preporučuju da se ne čeka pojava žeđi da bi se popila voda, već da se tečnost unosi redovno tokom dana. Dakle, bolje je konstantno održavati hidrataciju, nego čekati da toplota "uradi svoje" (dehidrira, dovede do mučnine, glavobolje ili nečega opasnijeg).
Hidratacija je takođe ključna za sprečavanje iscrpljenosti, jer reguliše našu telesnu temperaturu, podržava funkciju mozga. Zbog ovoga se mnogi osećaju malaksalo nakon samo nekoliko minuta provedenih napolju.
Dakle, ako ne možemo da se "sakrijemo" od vrućine i mnogo se znojimo, najbolje što možemo da uradimo za zdravlje je da redovno pijemo vodu.