Karma kao koncept u filozofiji - Sudbina ili naša dela

Poslednjih godina reč karma toliko je ušla u naš rečnik i naše živote, da je potpuno izgubila svoje izvorno značenje. Često koristimo reč karma u kontekstu ili bez, a fraze poput "Treba da očistim karmu" koriste se u svakodnevnoj komunikaciji bez razmišljanja i razumevanja - karma zapravo ima daleko dublje i složenije značenje.

Dakle, šta je to zaista karma, o kojoj svi toliko pričaju, kako ona utiče na naš život i da li je možemo "očistiti"?

Karma kao koncept u filozofiji

Karma je jedan od najvažnijih koncepata u filozofiji budizma i hinduizma, a kada bi se sa sanskrita reč prevela na naš jezik, značila bi aktivnost, delatnost, rad ili trud, pritom, ne isključivo u kontekstu fizičkog. Kada se kaže aktivnost, misli se i na naše reči, misli i želje. U budizmu postoji verovanje da se sve aktivnosti koje imamo u svom životu događaju na tri različita nivoa - tela, razuma i energije, a svaki, čak i na prvi pogled beznačajan postupak, utiče na našu budućnost i formira ličnost kakva jeste.

Kada bismo to morali da prevedemo na jednostavan jezik, karma je zakon postojanja koji glasi: "Svaki naš postupak utiče na našu sudbinu. Naš život danas posledica je postupaka koje smo činili u prošlosti - sve dobro, ali i sve loše što nam se u životu dešava, privukli smo sami". Drugim rečima, svaki naš loš postupak ili misao, stvara negativnu karmičku energiju, koja će nam se kad tad vratiti, što znači da nanoseći nepravdu ili čineći nešto nažao drugima, pre svega štetimo sebi.

Zakon karme ili "ne čini drugome ono što ne želiš sebi"

"Srebrno pravilo morala" - poznata rečenica "Ne čini drugima ono što ne želiš sebi"" našla je svoje mesto i u religijama koje su daleko od budizma, pa se tako u Bibliji, u Jevanđelju po Luki, iako u neznatno drugačijoj formi, navodi: "I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima", a ovakva misao susreće se i u konfučijanstvu i u islamu. Dakle, zakon karme savršeno je primenljiv za sve religije i ljude širom sveta.

Svi bismo voleli da verujemo da će svako od nas dobiti baš ono što zaslužuje, da će onoga ko čini dobra dela sudbina da nagradi, dok će one koji čine drugima zlo, za to biti kažnjeni.

Zanimljivo je da se u popularnoj psihologiji, naročito od strane "lajf-koučeva" koristi i termin "Zakon privlačenja" koji je u svojoj osnovi zapravo zakon karme koji se pojavio daleko pre popularizacije "osvešćenog" života i glasi "Naše misli, reči i dela imaju sposobnost da u naš život privlače određene ljude i događaje".

Kako karma definiše našu sudbinu i da li je možemo "očistiti"?

Naši postupci imaju moć da kreiraju pozitivnu karmu (poznatu i kao "akarma"), ali i "vikarmu" - kako se naziva negativna, destruktivna karma, koja je odgovorna za sve nedaće i bolesti. Postepeno se ta energija koju svojim delima privlačimo akumulira i počinje da utiče na našu sudbinu, naše postupke i misli. Ovde stupa na snagu još i takozvani domino efekat - što smo više dobrih dela činili u prošlosti, to će nam lakše biti u budućnosti, i obrnuto.

Fraza "očistiti karmu" nije sasvim ispravna, budući da na prošlost ni na koji način ne možemo uticati, što je učinjeno, učinjeno je. Ipak, na karmu možemo uticati, i "poboljšati" je tako što ćemo:

• Meditirati - regularne meditacije povoljno utiču na naše psihičko i emotivno stanje, pomažu da se pomirimo sa prošlošću, smanjimo stres i uđemo u stanje balansa. Takođe, meditacije služi i za otvaranje čakri, što pozitivno utiče na našu karmu
• Praktikovati zahvalnost - jednostavni metod za instant poboljšanje karme: možemo se zahvaliti sebi na tome što smo danas zdravi, što smo postigli neki cilj, možemo se zahvaliti i drugima za sve što su za nas učinili, a možemo se čak zahvaliti i suncu, vodi, vazduhu i univerzumu
• Živeti "osvešćeno"- voditi računa o svojim mislima, rečima i delima, izbaciti iz upotrebe reči-parazite (poštapalice, koje koristimo tek da bismo popunili pauze u rečenici), fokusirati se na pozitivne stvari u životu
• Oprostiti - ljutnja, prezir i ostale negativne emocije zaslužne su za "vikarmu" (destruktivnu, negativnu karmu), zato je važno da oprostimo svakome ko nam je učinio nešto nažao. Opraštajući činimo dobro prvenstveno sebi.