U protekle dve godine, polje rada i zaposlenja doživelo je nekoliko velikih promena, a trendovi poput "tihog odustajanja" i "tihog napredovanja" nastavljeni su i u ovoj godini - ovoga puta reč je o fenomenu zvanom "tiho zapošljavanje!
I dok su "tiho odustajanje" i "tiho napredovanje" bili trendovi koje su pokretali sami zaposleni, "tiho zapošljavanje" predstavlja odgovor kompanija zaposlenima. Najjednostavnije objašnjeno, "tiho zapošljavanje" funkcioniše na sledeći način: poslodavac umesto zapošljavanja novih resursa na pozicije na kojima su mu potrebni, deo zaduženja i odgovornosti prebacuje postojećim zaposlenima u kompaniji, štedeći sebi vreme i novac koje bi potrošio na proces regrutacije i selekcije novih kandidata.
Ko su najčešće "žrtve" ovakvog postupanja poslodavca
Naravno, zaposleni koji su u kompaniji od skora, koji osećaju potrebu da se dokazuju ili koji su još uvek na probnom radu - na taj način se trude da pokažu poslodavcu da su spremni da se bore za posao i poziciju na karijernoj lestvici.
Ova strategija za cilj ima rešavanje akutnih i trenutnih potreba kompanije, a poslodavac ovakvu ponudu zaposlenom predstavlja na jedan veoma sofisticiran način - zaposlenom koji je spreman da "poturi leđa" i preuzme još tereta na sebe, obećava se da će dobiti neku vrstu povišice ili unapređenje. Na taj način plasirana vest o dodavanju radnih obaveza na već postojeće, u glavi zaposlenog izaziva samo pozitivne emocije: "Super, poslodavac ima poverenja u mene, vidi moj potencijal i želi da napredujem", dok u suštini ovde nije reč ni o zaposlenom, ni o njegovom napredovanju, već isključivo o benefitima za poslodavca - sa manje izdataka "zakrpio" je sebi upražnjeno radno mesto i rešio gorući problem.
Koji zaposleni su "imuni" na ovaj trend
Kao i drugi viralni trendovi koji su prethodnih godina postali popularni, i "tiho zapošljavanje" je samo novo ime za taktiku koja se već decenijama unazad praktikuje. Ipak, na ovaj trend ostala je imuna jedna grupa zaposlenih - pristalice "tihog odustajanja", koji jednostavno odbijaju da rade bilo šta što je izvan njihovog opisa posla. Sa jedne strane, ovi koji "tiho odustaju" nemaju mogućnost razvoja karijere i napredovanja, dok sa druge strane, ova strategija ne predstavlja ništa drugo do još jednu taktiku da se iskoristi pun potencijal zaposlenih.
Na platformi "Reddit" pokrenula se diskusija na temu "Gugla!, jedne od najvećih svetskih kompanija, koja u svojim oglasima navodi da se "unapređuju interni zaposleni koji na sebe preuzimaju dodatne zadatke", a učesnici diskusije podelili su se u dva tabora. Jedni su mišljenja da je takva politika kompanije užasavajuća i da niko ne bude unapređen zbog toga što preuzima dodatni posao na sebe, već da su takvi zaposleni samo "mazge koje vuku dok ne lipšu", dok drugi u tome vide sticanje novih znanja i iskustva koja će se isplatiti na nekom budućem poslu.
Šta nakon "tihog zapošljavanja"
Veliki broj zaposlenih je i pre eskalacije ovog trenda prećutno preuzimalo na sebe deo posla koji nije u opisu njihovog radnog mesta, trudeći se da u izazovnim vremenima gde se svakodnevno veliki broj zaposleni otpušta, sačuvaju svoja radna mesta. Ipak, preopterećenost poslom nesumnjivo je uticala na njihovu produktivnost, a deo zaposlenih doživeo je i takozvano "sagorevanje". Šta je, onda, ispravno uraditi iz ugla poslodavca, kako bi se produktivnost zaposlenih povećala i vratila u normalu - da li je to poboljšanje ulova rada za postojeće zaposlene sa ciljem njihovog zadržavanja u kompaniji? Jeste, uz dodatno zapošljavanje novih resursa na pozicijama na kojima je obim posla povišen. Jedino na taj način može se sačuvati zdravo poslovno okruženje u kome će zaposleni biti produktivni i zadovoljni.