Stručnjaci Sečenovskog univerziteta razvijaju novi preparat za lečenje hepatitisa B, saopštio je u intervjuu za RIA Novosti rektor Sečenovskog univerziteta Petar Gljibočko.
"Jedan pravac je tehnologija genetskog uređivanja protiv hepatitisa B. Postojeći lekovi danas mogu da potisnu ovaj virus, ali ga ne uklanjaju iz ćelija organizma. Naši naučnici rade na sistemima isporuke i unapređuju te tehnologije, kako bi u perspektivi u potpunosti uklanjali virusni genom iz inficiranih ćelija", rekao je stručnjak.
Dodao je da je na univerzitetu takođe pokrenuta proizvodnja biomedicinskih ćelijskih proizvoda.
"Trenutno već sprovodimo operacije rekonstrukcije bubne opne i lečenje patologija glasnih žica pomoću ćelijskih proizvoda. U perspektivi, ove tehnologije će se primenjivati za obnovu hrskavičnog tkiva i drugih organa", zaključio je.
Šta je hepatitis B
U pitanju je zarazna bolest izazvana virusom hepatitisa B. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije trećina svetske populacije je inficirana virusom. Akutna infekcija javlja se u periodu od šest nedelja do šest meseci od trenutka izloženosti virusu hepatitisa B. Hepatitis B se prenosi kada se zaražena krv, sperma, vaginalni sekret ili pljuvačka (izuzetno retko), unese u organizam neimune, tj. osetljive osobe, kroz oštećenu kožu i sluzokožu.
Simptomi i znaci akutnog hepatitisa B su umereno povišena temperatura, slabost, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tup bol u stomaku, bol u zglobovima, ospa, žuta prebojenost kože i /ili beonjače.
Svi nosioci HBsAg antigena su potencijalno zarazni. Krv inficiranih osoba je zarazna više nedelja pre pojave simptoma bolesti i ostaje zarazna tokom akutne faze bolesti.
Virus Hepatitisa B je otporan u spoljnoj sredini i može da preživi sedam i više dana van organizma domaćina (čoveka) i tokom tog vremena virus može uzrokovati infekciju ukoliko dospe u organizam osetljive, tj. neimune osobe (npr. preko kontaminiranih predmeta).
Hronični hepatitis B je dugotrajna i ozbiljna bolest javlja se kada virus hepatitisa B ostane u organizmu inficirane osobe. Verovatnoća prelaska iz akutnog u hronični oblik prevashodno zavisi od uzrasta inficirane osobe, što je ososba mlađa rizik je veći.
Mnoge osobe sa hroničnom infekcijom, nemaju tegobe, ne osećaju se loše i ne izgledaju bolesno, međutim, mogu preneti infekciju drugima. Oko 15 do 25 odsto osoba sa hroničnim infekcijom će razviti cirozu jetre ili karcinom jetre.
Najefikasnija i najdelotvornija preventivna mera je vakcinacija vakcinom protiv Hepatitisa B, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.