Milenijalci, rođeni između ranih osamdesetih i sredine devedesetih, prva su generacija koja nije ostvarila veće raspoložive prihode od prethodnih generacija, govori istraživanje. Stručnjaci navode da je na to uticalo to što su u radni život ušli u vreme finansijske krize 2008. godine, kao i dug period stagnacije realnih zarada koji je usledio.
Pregled izveštaja pokazuje da su, u proseku, realne nedeljne plate dvadesetčetvogodišnjaka rođenih krajem devedesetih bile 12 odsto više u odnosu na one rođene krajem osamdesetih. Podaci takođe pokazuju da dvadesetčetvogodišnjaci rođeni početkom dvehiljaditih zarađuju više nego bilo koja generacija od onih rođenih pedesetih godina prošlog veka.
Stručnjaci navode da je zastoj u životnom standardu milenijalaca dobro dokumentovan u prethodnoj deceniji, ali da se dugo pretpostavljalo da će se taj negativan trend nastaviti i kod generacije Zed. Međutim, ističu da najstariji pripadnici generacije Zed već nekoliko godina rade i da su "zabeležili su blagi rast zarada".
Istraživanje pokazuje da su najveći rast plata imali najslabije plaćeni radnici - oko 36 odsto realnog rasta između 2012. i 2025. godine, što se povezuje sa rastom minimalne zarade, posebno od 2016.
Radnici uzrasta od 22 do 29 godina sa srednjim zaradama ostvarili su rast satnice od 15 odsto, dok je kod zaposlenih u tridesetim taj rast bio oko 4 odsto, a ukupno kod svih zaposlenih oko 11 odsto.
Studija takođe upozorava da bi trend mogao da bude prekinut zbog viših cena i slabijeg ekonomskog rasta, kao i zbog mogućeg povećanja broja pripadnika NEET generacije, mladih od 16 do 24 godine koji nisu zaposleni, školovani, niti su na obuci.
U svetu ima oko 262 miliona mladih koji pripadaju NEET generaciji, što znači da je otprilike svaka četvrta mlada osoba na planeti (20 odsto) nije zaposlena, ne školuje se, niti prolazi kroz bilo kakav vid profesionalne obuke, prema zvaničnim podacima Međunarodne organizacije rada.