Za maraton se može reći da je disciplina u kojoj mentalna snaga gubi ili dobija trku, a jedino što učesnika može dovesti do cilja jeste njegova volja. Kako i sami učesnici često navode - oni ne trče telom, već umom, a specifični oblik samodiscipline koji poseduju maratonci, zasniva se isključivo na njihovoj vizuelizaciji - da mogu da istrče nemoguće. Postoji samo jedna stvar protiv koje se iskusni trkači, maratonci, zaista bore, a to je onaj glas u glavi koji svi imamo, koji kada je teško, kaže da je vreme da stanemo, da mi to ne možemo, i da je vreme da se povučemo.
U susret 36. Beogradskom maratonu koji se u prestonici održava 23. aprila, razgovarali smo sa Ivanom Vujičićem, maratoncem koji je kako sam kaže "prvi put potrčao" u četrdeset petoj godini, otkrili smo šta je nateralo jednog uspešnog, poslovnog čoveka da iz odela "uskoči" u trkačke patike i upusti se u avanturu zvanu "maraton", da li se susretao sa krizama tokom trka i kakav je osećaj istrčati pet maratona i pet polumaratona za samo godinu dana.
Zašto baš maraton, a ne neki drugi sport ili druga atletska disciplina?
"Izazovi su nešto što mi jako prija u životu, kao i biti van zone komfora. To se trenira, nisam rođen takav. Na jednom od svojih životnih raskršća, kada su mnoga vrata počela da se zatvaraju, na cilju 34. Beogradskog maratona u kome nisam učestvovao, sam rekao sebi: istrčaću ga sledeće godine. Nikada ranije nisam trčao, i činilo mi se da je to izazov dostojan moje psihe i nešto što će me vratiti na "stazu". Onda sam na treninzima gledao u znakove pored puta i rešio da zatvorim jedan svoj simbolični krug. Počeo je po povratku iz Njujorka 2005. godine, kada su se otvorila vrata mojih poslovnih uspeha, a bila su vrlo blizu da se potpuno zatvore. Meni se tako činilo. I zato sam tražio nešto da me vrati. Taj krug sam zatvorio baš na njujorškom maratonu prošle godine, pravo punoletstvo", navodi Ivan.
Popularni japanski pisac Haruki Murakami, takođe i maratonac, ultramaratonac i triatlonac, svojevremeno je izjavio da je za njega trčanje i vežba i metafora. Smatra da trčeći dan za danom, nižući trku za trkom, malo po malo podiže sopstvenu lestvicu i da time što je aktivan svaki dan "lakše čuje unutrašnji glas".
Istrčati maraton samo po sebi predstavlja izazov, jer 42 kilometra i 195 metara nije lako istrčati, a kada se stane na startnu poziciju i krene ka cilju, takmičar se nalazi u jednoj od retkih životnih prilika gde odmerava snagu sa svojim najvećim protivnikom - sa samim sobom, smatra Ivan Vujičić, objašnjavajući mentalni deo treninga za trku. Maratonska trka može se uporediti sa životnim ciklusom, u kome početak predstavlja "mladost" - bez ijedne naznake da će kasnije biti teško i da će se takmičari susretati sa izazovima i poteškoćama. Nakon toga dolaze "zrele godine"- deo trke gde takmičari sigurno "gaze" kilometre, još uvek puni snage i željni izazova i avanture. Već nakon tridesetog kilometra dolazi "starost" - izazovi se nižu jedan za drugim, a mentalna snaga potrebna je da telo koje "blokira" od umora nadjačamo i osmehom ga zavaramo da je sve u redu. Kako i sam Ivan dodaje, maraton za njega nije sport, već filozofija. Svako može da istrči 100m - tu se gleda ko je najbrži. U maratonu je pobednik onaj ko ga završi.
Kad nastupi kriza tokom trke, šta Vas motiviše da ne odustanete?
"Nisam doživeo osećaj da me nešto motiviše da ne stanem tj. ništa nisam osetio kao motivaciju. Pokušao sam na razne načine i čitajući i slušajući razne savete. Nisam u trenucima krize mogao da se setim reči omiljenih pesama, a kažu da pomaže, odnosno motiviše, ako ih pevušiš. Samo mi je glava pomogla da ne stanem. Kad osećaš bol - ako staneš neće prestati, ali će trajati jer nisi istrajao. Ako prevaziđeš to, onda sigurno prestane da boli" navodi Vujičić, i dodaje: "To je razlika između boksera koji završe meč. Jedan je pobednik i na njemu se vidi razlika, a primio je približno isti broj udaraca kao poraženi. I to ne dva, tri. Više stotina udaraca."
Benefiti trčanja nisu ograničeni samo na fizičko zdravlje, ono utiče i na samopouzdanje (jer sa svakim korakom se prevazilaze ranije mogućnosti), izgradnju karaktera (istrajnost, odlučnost i disciplina) i oslobađanje od stresa. Nekome je važno da primeti promenu u procesu mršavljenja i time gradi bolju sliku o sebi u sopstveni očima. Svako od nas bira hoće li se ujutru izležavati u krevetu još pola sata ili sat, ili ustati ranije, spremiti doručak i istrčati 10 kilometara ili odraditi trening - ni jedno ni drugo ne zahteva više od sat vremena. Fizička aktivnost predstavlja najbolji način da se um i telo razbude, a trčanje kao disciplina uči da se prevazilaze prepreke i bude odlučan, a baš ona najteža deonica koju bismo najradije preskočili - pretrči. Na taj način jača se i um, što kasnije daje odlučnost i u svim ostalim aspektima života, objašnjava naš sagovornik. Trčanje ubija agresiju i ljutnju, a negativna energija nestaje kroz intenzivne intervale i trčanjem na dugim stazama.
Da li će trčanje ubudeće biti sastavni deo Vašeg života?
Možda. Tokom proteklih šest meseci trčanje mi je pokazalo i slabosti ljudskog tela, povredama koje sam zadobio i koje nisu ni malo prijatne. Nisam dobio ni jedan savet da nastavim, ali je moj mozak hteo da istrajemo i uspeo sam da sa ozbiljnim povredama i bolovima, za 6 nedelja istrčim 3 maratona i jedan polumaraton. Ljubljana, Njujork, Beograd i Valensija. To ostavi posledice i zapitate se da li je dosta. Međutim, posebno posle "Ekspa" u Njujorku i posete štandu Beogradskog maratona, osećate neku vrstu potrebe da trčite ponovo ulicama svog grada. I naravno da je odgovor kada me neko pita za najdražu trku, Beogradski maraton! Za njega sam pripreme počeo istrčavši Zimski noćni polumaraton. I bilo je odlično!"
Beogradski maraton je za 10 nedelja, ako do sada niste, odredite cilj u skladu sa fizičkim mogućnostima i startujte. Ako se čekaju savršeni uslovi - oni se nikada neće desiti. Planovi i snovi će ostati samo planovi i snovi, naspram stvarnosti. Kada postoji cilj i trud, izazovi postaju lakši a naše samopouzdanje raste. Neće svi uspeti da istrče maraton, a možda ni polumaraton, ali svakako će 23. aprila biti pobednici.