U letnjem periodu, hrana je pogodno tlo za razvoj mikroorganizama - kada se mikroorganizmi (uzročnici bolesti) nađu u povoljnim uslovima (odgovarajuća temperatura i vlažnost), omogućava se da se oni veoma brzo razmnožavaju.
Takođe, kada su visoke temperature, veći je broj i insekata koji mogu da prenesu uzročnike zaraznih bolesti. Taj način prenosa je značajniji u nehigijenskim naseljima i u nerazvijenim zemljama.
Osetljivost organizma na crevne zarazne bolesti je ista, bez obzira gde se nalazimo. Trovanja hranom se povezuju sa korišćenjem higijenski neispravnih namirnica, nepridržavanja higijenskih mera prilikom pripreme hrane, neadekvatnim čuvanjem namirnica i pripremljene hrane.
Koja hrana najčešće izaziva trovanja i zbog čega
Naročito pogodna hrana za razmožavanje bakterija je hrana životinjskog porekla: meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi, kao i riba i plodovi mora, ali i povrće i voće, ukoliko se dobro ne operu pre konzumiranja. Težina trovanja ne zavisi od vrste unete namirnice, već od broja unetih mikroorganizama odnosno količine toksina, od virulencije mikroorganizma (sposobnosti mikroorganizma da izazove oboljenje) i od osetljivosti domaćina. Najosetljivija su odojčad i mala deca, osobe starije životne dobi koje imaju neko hronično oboljenje i osobe sa oslabljenim imunitetom.
Koji su prvi simptomi trovanja
Prvi simptomi trovanja se mogu javiti 30 minuta do 3 dana nakon konzumiranja kontaminirane hrane: mučnina, povraćanje, učestale stolice, bolovi/grčevi u stomaku, glavobolja, povišena telesna temperatura, malaksalost.
Kako znati kada je u pitanju lakši, a kada teži oblik trovanja
Klinička slika trovanja može ići od lake do teške koja zahteva hospitalizaciju. Učestale tečne stolice i povraćanje mogu dovesti do velikog gubitka tečnosti i elektrolita. Teža klinička slika podrazumeva da je došlo do dehidratacije, koja se manifestuje suvim ustima, suvim jezikom koji je obložen belim naslagama, tamnijom mokraćom i ubrzanim radom srca.
Postoji li prevencija
- Hranu treba termički obraditi na temperaturi iznad 70 stepeni i konzumirati u roku od najduže 2 sata nakon pripreme ili je čuvati u frižideru na temperaturi ispod 8 stepeni, piše na portalu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
- Zaštiti hranu od kontakta sa insektima i glodarima.
- Najvažnija preventivna mera je dobro pranje ruku i pribora za obradu namirnica, radnih površina na kojima se sprema hrana i održavanje čistoće posuđa.
- Konzimirati samo dobro pečena ili kuvana jaja.
- Za upotrebu koristiti higijenski ispravne - pregledane namirnice koje imaju deklaraciju. Izbegavati kupovinu namirnica na uličnim i pijačnim tezgama.
- Izbegavati pravljenje majoneza, filova, kremova i sladoleda od živih, termički neobrađenih jaja.
- Važne su higijenske mere u postupku pripremanja hrane, pravilno čuvanje i distribucija hrane.
- Dobro pranje voća i povrća.
Koja hrana je najbezbednija
Prilikom kupovine namirnica potrebno je kontrolisati izgled, rok upotrebe i način čuvanja. Proizvodi od mesa i mleka, treba da se čuvaju i kupuju samo ako su u rashladnim vitrinama. Ukoliko su svi kriterijumi zadovoljeni, namirnica je bezbedna za korišćenje.