"Samo za tebe": Nauka objašnjava kako nam kratki video-snimci satima drže pažnju

Kada se probudimo, u polusnu otvaramo TikTok, Instagram ili Jutjub i počinjemo da skrolujemo, nastavimo da ih koristimo tokom dana, pa na kraju i pred spavanje - ali šta nas zapravo toliko privlači?

Naučnici su izdvojili tri ključna faktora, nakon analiziranja više od 40 studija: Prvo, sadržaj je personalizovan za svakog korisnika, pa dve osobe ne dobijaju isti niz videa (što se najbolje vidi po stranici "Samo za tebe" ili "For You"). Zatim, skrolovanje je praktično beskonačno, a sledeći snimak ne može pouzdano da se predvidi. Na kraju, samo jedan mali pokret prsta dovoljan je da prekinemo trenutni video i odmah pređemo na novi.

To je drugačije od televizije ili ranijih verzija društvenih mreža. Stručnjaci ovaj model nazivaju "ekonomijom pažnje" - sistemom u kome je najvažnije što duže zadržati korisnika. Zato se platforma kao što je TikTok može opisati kao ogroman superkompjuter koji neprestano uči iz ponašanja milijardi ljudi kako bi što uspešnije privukao i zadržao pažnju.

Dopamin i beskonačni niz videa, efekat kao cigarete

Kratki video-sadržaji mozgu veoma brzo obezbeđuju osećaj nagrade, objašnjava psihijatar Ana Lembke sa Stanforda. Pokretne slike su same po sebi snažan stimulans, a kratak format tu reakciju dodatno pojačava. Zato mnogi ljudi nesvesno prelaze sa jednog videa na drugi, slično kao što neko pali cigaretu za cigaretom.

Kada mozak često dobija velike količine dopamina, počinje da se prilagođava. Receptori za osećaj zadovoljstva postaju manje osetljivi, pa je potrebno sve više stimulansa da bismo osetili isti efekat. Posledica je da vremenom ne tražimo video da bismo se osećali odlično, već da bismo se osećali "normalno".

Ključ nije samo u tome što sadržaj nema kraj, već u tome što je pažljivo izabran baš za nas. Po mišljenju stručnjaka, TikTokov algoritam neprestano sprovodi hiljade malih "eksperimenata" nad korisnikom i brže od njega otkriva koji ga sadržaj najduže drži pred ekranom.

Upravo ta kombinacija svežih i nepredvidivih videa veoma efikasno pobeđuje dosadu. Nepredvidivost aktivira deo mozga koji je evoluirao da istražuje i uporno traži vredne resurse u neizvesnom okruženju, te zato sledeći video deluje kao potencijalno "otkriće" koje ne želimo da propustimo.

Šta kažu istraživanja

U analiziranim studijama su se kao posledice zavisnosti od kratkih sadržaja često pojavljivali problemi sa koncentracijom, slabijom radnom memorijom, većom anksioznošću i depresivnim simptomima, kao i smanjenom samokontrolom.

Ipak, vodeća autorka studije Marlene Ebster naglašava da trenutno još nema dovoljno dokaza da bi se kategorično tvrdilo da platforme sa kratkim video-sadržajima izazivaju "brejnrot" ili ekstremne dopaminske efekte. Zato se, umesto zabrana, zalaže za to da mladi bolje razumeju kako funkcionišu i mozak i algoritmi.

Najveća promena možda tek dolazi - stručnjaci predviđaju da će veštačka inteligencija omogućiti još precizniju personalizaciju, pa će sistemi ne samo preporučivati sadržaj, već ga i stvarati za svakog pojedinca u realnom vremenu, prenosi "Dojče vele".

To znači da bi razlika između onoga u čemu bismo uživali i onoga što nam se prikazuje mogla postati sve manja. Stručnjaci veruju da današnja industrija pažnje još nije dostigla vrhunac i da je potencijal generativne veštačke inteligencije za zadržavanje ljudske pažnje mnogo veći od svega što smo do sada videli, a vreme će pokazati koliko daleko će algoritmi nastaviti da se razvijaju.