Za početak, važno je prepoznati znakove stresa koje telo šalje. Mogu biti drugačiji za svakoga - neko oseća povišenu anksioznost, manjak sna i apetita, a drugi se mogu ''ugasiti'' i teže obavljati poslove, osećati veliki umor i uglavnom se izoluju od drugih...Takođe, postoji reakcija na stres koja se javlja ''u trenutku'', kada je situacija neprijatna i podstiče adrenalin ili slične nadražaje. Prepoznavanjem signala koje telo može da šalje, lakše je kontorlisati takva osećanja i preusmeriti ih u sopstvenu korist.
Nakon identifikovanja osećanja, potrebno je pretvoriti ih u ''gorivo''. Ako postoji obaveza koja mora da se završi, a sama pomisao na nju je okidač za nervozu, onda je dobro iskoristiti takav osećaj kao ''emotivni kofein'' i usmeriti svu energiju na završavanje tog zadatka. Mnogi ljudi smatraju da je obavljanje poslova pod pritiskom koristan atribut, i da može biti uspešno, onda može biti dobro primenti takav način razmišljanja. Naravno, nije zdravo ako svaka obaveza mora donositi stres kako bi bila uspešno ispunjena, ali u neizbežnim slučajevima, promena perspektive može pomoći u efikasnom završavanju zadataka.
Sledeći korak je imati dobar podsetnik zašto određen posao mora da se obavi. Ako je razlog veoma ličan, to može biti pozitivna motivacija da se pregura stres i nervoza. Zašto su određena žrtvovanja energije, vremena, novca i sl. neophodna? Da li je za nečiji poklon, koji će tu osobu usrećiti? Da li je za nečije ili sopstveno zdravlje, bezbednost, sigurnost? Da li je trenutni napor vredan uspešno obavljenog posla, nagrade, diplome?
Razmišljati o glavnom cilju može potpuno preokrenuti mentalni sklop u stresnim situacijama. Razvijati svest o odgovornosti prema sebi i drugima će biti značajan faktor u ''zrelom'' kontrolisanju stresa.
Još jedan način poboljšanja efikasnosti kroz ''prihvatanje'' stresa je postavljanje liste prioriteta. Obaveze koje izazivaju najviše neprijatnih osećanja bi trebalo da se prve obave, što ostavlja manje (emotivno) zahtevne zadatke za sam kraj. Skinuti najveći deo tereta sa samog početka će izuzetno olakšati mentalno opterećenje i dovesti do najboljih rezultata.
Na kraju, bitno je uvek biti svestan stresa koji se može javiti u svakodnevnom životu, pogotovo u vremenu u kojem prosečan čovek prima mnogo više informacija na dnevnom nivou, nego u bilo kom prethodnom istorijskom periodu. Pravilna nega, zdrave rutine ili čak postepeno primenjivanje određenih životnih filozofija su neke od glavnih faktora za zaštitu mentalnog zdravlja i održavanju produktivnosti.