Nijedan roditelj nije savršen, nerealno je očekivati da će se svaki put na detetove emocionalne potrebe reagovati besprekorno. Ljudi su nesavršena bića, a prihvatanje ovoga i rad na uspostavljanju bliskosti nakon otuđenja je krucijalno. Ipak postoje specifične, osnovne socio-emocionalne potrebe koje pomažu deci da izrastu u svoju najbolju verziju.
Kako bi odgovorili na ovo pitanje, neurobiološke studije razvoja i klinički rad sa porodicama napravio je listu "sedam osnovnih načina kojim se stvara bliskost", prenosi "Sajkolodži tudej" (Psychology today).
1. Bezbednost i sigurnost
Želite da pomognete detetu da se oseća bezbedno i sigurno u životu? Roditelji igraju vitalnu ulogu u zaštiti dece od potencijalne opasnosti. Obezbeđivanje "sigurne sredine" ne samo da im daje osećaj sigurnosti, već im pokazuje da su vredni bruge i zaštite. Sigurna sredina za razvoj deteta gradi poverenje i deca uče da mogu da računaju na druge, što daje osećaj nade koji može da traje ceo život.
2. Umirivanje
Želite da naučite svoje dete kako da se nosi sa teškim situacijama? Dajte im utehu i podršku tokom teških perioda. Radeći ovo sve vreme tokom, za decu teških i izazovnih perioda odrastanja, deca uče da se sve može preživeti i da će teška vremena proći. Ovo roditljsko umirivanje, uteha i podrška, uči dete da se kroz proživljeno iskustvo nosi sa emocijama. Kada roditelj peva pesmu detetu koje je uznemireno, dete će to najverovatnije kasnije činiti kada se oseti uznemirenim. Ukoliko roditelj čita detetu koje je uplašeno, kasnije u životu ono će se uz knjige smirivati.
3. Harmonizovanje
Želite da se vaše dete oseća vrednim pažnje i ljubavi? Pokažite saosećanje kada vam priča svoja iskustva. U reakciji koristite izraze kao što su - "Primetio/la sam da si uznemiren", "Čujem da si tužan" ili "Deluješ mi ljuto". Prepoznavanje njihovog iskustva i širine njihovih emocija, potvrđuje njihovu važnost, da na njih obraćamo pažnju i da ih neko sluša. Na ovaj način se uče da su njihove misli i osećanja priznata i legitimna. Vremenom deca razvijaju sposobnost empatije prema drugima.
4. Pouzdanost i doslednost
Imati roditelje koji su pouzdani i prisutni, je ohrabrujuće. Stabilno, dosledno i predvidljivo okruženje, pomaže u smanjenju stresa i podstiče osećaj smirenosti i poverenja i predstavlja savršen lek za anksioznost ili konfuziju u detinjstvu. A pouzdani roditelji su dobar primer odgovornosti i samodiscipline.
5. Podrška i ohrabrenje
Verovanje u dete i pokazivanje podrške, kod deteta jača samopoštovanje. Pomaže im da se osećaju sposobnim, punim nade i vrednim. Ohrabrenje podstiče nagon da optimistično idemo napred. Pozitivan, ohrabrujući i podržavajući pristup u periodu kada dete doživljava neuspehe, pomaže mu da shvati da se u njega veruje i da su neuspesi privremeni.
6. Nova iskustva, igra i zabava
Stimulacija, nova iskustva i zabava su izuzetno privlačni deci a najvažnije je da unapređuju kvalitet njihovog života. Razigranost, pozitivne emocije koje se javljaju dok sa roditeljima zejedno plešu ili se igraju, stvaraju jaču međusobnu vezu. Ove interakcije osim što im podižu energiju, pomažu regulaciji emocija i uče ih kako da neguju pozitivna iskustva. Dok uče da se igraju i uživaju, razvijaju ključne veštine za stvaranje pozitivnih odnosa.
7. Granice i struktura
Jasna pravila, granice i raspored daju detetu osećaj sigurnosti i samopouzdanja. Ova struktura definiše šta je dozvoljeno a šta nije, a svaka porodica određuje svoj način i pravila. Rigidna struktura, suvišno planiranje ili nefleksibilnost nisu preporučljivi. Ali neke granice i obrasci smanjiće konfuziju i nered. One će pomoći detetu da nauči šta je kooperacija i tolerancija na frustraciju. Dete će na ovaj način naučiti da postavi svoje granice i da poštuje tuđe.
Ovih sedam osnovnih potreba mogu pomoći detetu da se oseti sigurno i dobije samopouzdanje, a najvažnije, da stvori dobru bazu za detetov rast i napredovanje.