Beogradski zoološki vrt bogatiji je za više novih stanovnika, a među najvećim atrakcijama su porodica pelikana i Humboltov pingvin.
Posebnu priču predstavljaju i dve rode koje su se, nakon što su prezimele u Africi, vratile u Beograd, ovde svile gnezdo i dobile potomstvo, što je, prema rečima biologa Kristijana Ovarija, najlepša potvrda da se trud uložen u zaštitu životinja isplati.
Ovari je za Tanjug ispričao da je u Zoološkom vrtu napravljeno ostrvo za lemure koje podseća na Madagaskar, ali da su njegovi prvi stanovnici zapravo bile rode.
"Upravo tu, na jednoj steni, rodila se velika ljubav između dve rode koje su u Zoološkom vrtu izvele svoje prve poletarce. Jedan od njih se posle nekog vremena vratio iz Afrike, prepoznajemo ga po nožnom prstenu, i doveo je još jednu rodu sa kojom je napravio gnezdo u kojem su sada i male rode. Nema ničeg lepšeg nego kada vidite direktne plodove vašeg rada, jer time što smo spasili dve rode, čija su krila bila skrhana, omogućili smo da se njihovi geni produže kroz potomke", rekao je Ovari.
Istakao je i da je Beogradski zoološki vrt specifičan po poverenju koje postoji između timaritelja i životinja. Kao primer naveo je ženku pelikana koja je svila gnezdo tik pored staze kojom svakodnevno prolaze zaposleni i posetioci.
"Iako zna da se tu prolazi i vidi šta se sve dešava, ona bira da je sa timariteljima, tu se oseća najsigurnije i najbezbednije. Posetioci mogu da vide i trenutke hranjenja lemura kada se cela grupa skupi oko zaposlenih koji ih hrane, ali ne zato što su gladni nego zato što su željni interakcije i pažnje, i to je uvek posebna slika", kaže Ovari.
On podseća da je Zoološki vrt danas dom i jednoj porodici pelikana. Početkom godine izlegao se pelikan Nole, a nedugo zatim na svet je stigla i njegova sestra Božana.
Prema njegovim rečima, pelikani rastu izuzetno brzo, pa je teško poverovati da mladunče koje pri izleganju teži svega oko 100 grama za kratko vreme postane ptica sa većim rasponom krila od kondora.
"Zanimljivo je da su živeli nekada i u našim krajevima, ali smo ih praktički potisnuli i sad su više prisutni na Arabijskom poluostrvu. Ono što je zanimljivo je da nije retkost da mužjak pelikana ima gnezdo sa 'gospođom' na jednom mestu, a malo dalje gnezdo sa drugom gospođom, pa kad njih dve 'saznaju' jedna za drugu bude velika drama", ispričao je Ovari.
Među novim atrakcijama Beogradskog zoološkog vrta je i Humboltov pingvin, vrsta koja naseljava zapadni deo Južne Amerike. Ovari ističe da su ovi pingvini izuzetni lovci i da pod vodom na ribu jurišaju poput torpeda.
"Kad se otisnu na pučinu, mogu tri dana da plivaju bez prestanka, što je zanimljivo jer treba to vreme i prespavati, održati se na pučini, izaći na kraj sa grabljivcima. Međutim, kada se vrate nazad, uvek prepoznaju svoje gnezdo i svoju ženku", rekao je Ovari.
On je dodao da su Humboltovi pingvini posebni i po načinu na koji prave gnezda.
"To je ptica koja ne može da pravi gnezdo kao svraka, ali uvek nađu neki kamenčić da se 'dodvore' ženki i uvek donesu nešto novo u svoje gnezdo. Ta gnezda izgledaju kao hrpa razbacanog kamenja usred kojeg je ženka sa jajetom. Veoma su požrtvovani roditelji, ženka u periodu dok leži na jajima skoro da neće da jede, a kad se jaja izlegu, smenjuju se na gnezdu", ispričao je Ovari.