Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da će broj obolelih od malignih bolesti širom sveta nastaviti da raste, navodi britanski list Gardijan, pozivajući se na nedavno objavljen izveštaj.
Prema podacima iz izveštaja, svake godine u svetu se registruje 20,6 miliona novih slučajeva raka, dok 10 miliona ljudi umre od ove bolesti. Stručnjaci SZO procenjuju da bi do 2050. godine broj novoobolelih mogao da poraste na gotovo 35 miliona.
Istovremeno, procenjuje se da će rak na ovaj ili onaj način pogoditi čak 92 odsto svetske populacije - bilo da će ljudi sami oboleti ili će se sa bolešću suočiti neko od njihovih najbližih. Ipak, mogućnosti za dijagnostiku i lečenje neće biti jednako dostupne svima.
"Godinama je priča o raku bila priča o naučnom napretku, novim tehnologijama, novim terapijama i novoj nadi. To jeste tačno i važno je o tome govoriti, ali to nije cela priča", izjavio je rukovodilac tima SZO za borbu protiv malignih bolesti.
Prema njegovim rečima, tok bolesti i šanse za preživljavanje u velikoj meri zavise od ekonomskog stanja zemlje u kojoj pacijent živi.
Velike razlike između bogatih i siromašnih zemalja
Autori izveštaja ukazuju na velike razlike u preživljavanju obolelih. U zemljama sa visokim prihodima 85 odsto pacijenata sa rakom dojke ili dečjim malignim bolestima živi najmanje pet godina nakon postavljanja dijagnoze, dok je u siromašnijim državama taj procenat manji od 30 odsto.
Razlike su izražene i kada je reč o dostupnosti lečenja. U zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima dostupno je od devet do 54 odsto od 20 prioritetnih lekova protiv raka koje preporučuje SZO, dok je u razvijenim zemljama dostupnost između 68 i 94 odsto.
U 23 države ne postoji ni oprema za radioterapiju. Izveštaj navodi i da dve trećine zemalja još uvek ne pokriva lečenje malignih bolesti kroz sisteme univerzalnog zdravstvenog osiguranja, a zbog visokih troškova terapije u pojedinim delovima sveta čak 90 odsto pacijenata odustaje od lečenja.
Finansijski i psihološki teret bolesti
Istraživači ističu da oboleli od raka mnogo češće imaju finansijske probleme i poteškoće sa mentalnim zdravljem. Veliki teret nose i članovi porodice koji brinu o obolelima.
Jedna aktivistkinja iz Nigerije koja je i sama preživela rak dojke, ispričala je da je svedočila situacijama u kojima su roditelji morali da biraju između plaćanja lečenja deteta i njegovog školovanja.
"Neka deca su bila prinuđena da napuste školu jer su svi porodični prihodi odlazili na lečenje raka", rekla je ona.
Prema njenim rečima, u pojedinim zemljama dijagnoza raka i dalje je praćena predrasudama koje mogu imati tragične posledice. Tako su, kako navodi, neke žene bile spremne da rizikuju život samo da ne pristanu na mastektomiju, odnosno hirurško uklanjanje dojke.
Ima i dobrih vesti
Uprkos zabrinjavajućim podacima, autori izveštaja ukazuju i na pozitivne pomake.
Stručnjaci navode da postoji realna mogućnost da se rak grlića materice u budućnosti iskoreni, kao i da se u većini zemalja beleži pad upotrebe duvana, naročito tamo gde postoje nacionalni programi za borbu protiv malignih bolesti.
Zamenik rukovodioca Odeljenja za epidemiološki nadzor Međunarodne agencije za istraživanje raka istakla je da su četiri od deset novih slučajeva raka povezana sa faktorima rizika koji se mogu sprečiti, kao što su pušenje, infekcije, prekomerna upotreba alkohola i gojaznost.
Na kraju izveštaja, SZO je pozvala vlade širom sveta da prevenciji posvete istu pažnju kao i lečenju, kao i da obezbede finansiranje svih faza borbe protiv raka - od prevencije i ranog otkrivanja do lečenja i nege obolelih.
Kod koga se rak najčešće otkriva
Glavni onkolog Ministarstva zdravlja Rusije Andrej Kaprin izjavio je da se u toj zemlji više od polovine novih slučajeva raka otkriva kod žena.
"Oko 54 odsto svih novootkrivenih slučajeva beleži se kod žena, a 46 odsto kod muškaraca. Taj odnos je poslednjih deset godina ostao gotovo nepromenjen", rekao je i dodao da se najveći broj novih dijagnoza i dalje postavlja kod starijih osoba, a da je prosečna starost obolelih 65 godina.
Koji virusi mogu da povećaju rizik od raka
Pojedini virusi mogu da doprinesu razvoju malignih tumora, podsetio je onkolog Dmitrij Mironenko.
Prema njegovim rečima, jedna od teorija nastanka raka zasniva se na tome da DNK ili RNK virusi mogu da se ugrade u genetski materijal ljudske ćelije i pokrenu razvoj malignih promena.
Među virusima koji se dovode u vezu sa nastankom raka nalaze se:
- humani papiloma virus (HPV),
- virusi hepatitisa B i C,
- herpes virus tipa 4 (Epštajn–Barov virus),
- herpes virus tipa 8,
- humani T-limfotropni virus.