Vremenske neprilike mogu dovesti do pojave zdravstvenih tegoba koje je neophodno što pre prepoznati i adekvatno tretirati.
Kako prepoznati sunčanicu i koji su simptomi
Sunčanica nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.
Kako bi sprečili nastanak sunčanice, najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.
Prva pomoć kod sunčanice:
- Osobu odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju).
- Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat).
- Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu) - ne odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje gutljaje.
- Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu.
- Ako se tegobe nastave ili se pogoršaju, potrebno je javiti se lekaru.
Šta je toplotni udar i kako ga prepoznati
Toplotni udar nastaje ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha - pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Toplotni udar je stanje u kome se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog porasta telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.
Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40 stepeni, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, a ponekad i gubitak svesti (što može biti i prvi znak).
Prva pomoć kod toplotnog udara:
- Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Ako posumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu.
- Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:
- Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.
- Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).
- Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.
- Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne odobri.
Simptomi toplotne iscrpljenosti
Toplotna iscrpljenost često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Ispoljava se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, poremećajem oštrine vida, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.
Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti:
- Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.
- Rashladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak.
- Dati joj da pije rashlađenu tečnost- vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.
- Kod ovog stanja obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg pogoršanja u stanje toplotnog udara. Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi, piše na sajtu Gradskog zavoda za javnozdravlje Beograd.