Napravljen je još jedan važan korak u razvoju svemirske medicine - astronauti su prvi put uspeli da u orbiti naprave rendgenske snimke sopstvenih tela dovoljnog kvaliteta za postavljanje medicinske dijagnoze, a naučnici veruju da bi ova tehnologija mogla postati nezamenljiv deo budućih dugotrajnih svemirskih misija.
Od prvog svemirskog leta Jurija Gagarina 1961. godine, ljudsko prisustvo u svemiru postalo je konstantno, zahvaljujući posadama koje se smenjuju na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Kako se u narednim decenijama očekuju sve duže misije i putovanja ka Mesecu i Marsu, raste i potreba za naprednim medicinskim alatima koji će omogućiti brzu dijagnostiku daleko od Zemlje.
"To je bio istorijski trenutak na više načina. Činjenica da je ovo uspelo menja budućnost svemirske medicine i svemirskih misija. Odjednom je postalo moguće ono što je do sada bilo nemoguće", rekla je istraživač vazduhoplovne medicine sa klinike Mejo Šejna Giford za "Sajens alert".
Zašto je ovaj napredak revolucionaran
Više od četrdeset godina ultrazvuk je bio jedina praktična metoda medicinskog snimanja dostupna astronautima u orbiti. Ova tehnologija koristi visokofrekventne zvučne talase koji se odbijaju od tkiva, ali za pravilno snimanje i tumačenje rezultata potrebna je značajna obuka.
Rendgensko snimanje je, međutim, daleko zahtevnije. Pored izvora rendgenskih zraka i detektora, neophodno je da pacijent bude precizno postavljen između njih i da tokom snimanja ostane potpuno miran. Upravo to predstavlja veliki izazov u uslovima mikrogravitacije.
Ultrazvuk je zato dugo bio standard u svemiru, jer je prenosiv, bezbedan i lak za upotrebu u bestežinskom stanju. Ipak, poslednjih godina razvijeni su kompaktni rendgenski uređaji na baterije, što je naučnicima dalo nadu da bi i ova tehnologija mogla uspešno da se koristi u orbiti.
"Promena bi bila ogromna. Rendgen omogućava bržu, precizniju i bezbolniju dijagnozu. To je jedan od najmoćnijih dijagnostičkih alata savremene medicine, jer je brz, pouzdan i mogu ga koristiti brojni zdravstveni radnici", istakla je Giford.
Dodala je da bi rendgen u svemiru mogao da omogući da se sumnja na prelom za samo nekoliko minuta pretvori u potvrđenu dijagnozu, što je od ključnog značaja tokom dugotrajnih misija, kada pomoć sa Zemlje nije odmah dostupna.
Najlakše je bilo snimiti šake i ruke, jer ih je astronautima bilo najjednostavnije da drže mirno. Snimanje grudnog koša, stomaka i karlice pokazalo se znatno težim, ali su i ti snimci bili dovoljno kvalitetni za medicinsku dijagnostiku.
Naučnici ističu i da ova tehnologija neće služiti isključivo za pregled astronauta. Tokom eksperimenata uspešno su snimljeni i pojedini predmeti, poput pametnog sata, što ukazuje da bi prenosivi rendgenski uređaji mogli da se koriste i za proveru svemirskih letelica i druge opreme, kako bi se otkrila skrivena oštećenja bez rastavljanja komponenti.
Još nekoliko koraka do savršenog rešenja
Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno rešiti još nekoliko problema. Vreme predviđeno za eksperiment bilo je ograničeno, pa nije bilo moguće napraviti veći broj različitih snimaka. Osim toga, tokom budućih misija ka dalekim delovima Sunčevog sistema neće uvek biti moguće osloniti se na konsultacije sa lekarima na Zemlji u realnom vremenu.
Zbog toga naučnici smatraju da bi važnu ulogu u budućnosti mogla da ima veštačka inteligencija, koja bi pomogla astronautima da procene kvalitet snimka i prepoznaju potencijalne zdravstvene probleme čak i onda kada radiolozi sa Zemlje ne mogu odmah da analiziraju rezultate.