Društvo
Kraj dinastije Romanov: Svedočenja dželata o krvavoj noći koja je promenila rusku istoriju
U noći između 16. i 17. jula 1918. godine, nešto posle ponoći, okončana je više od tri veka duga vladavina dinastije Romanovih. U podrumu Ipatjevskog doma u Jekaterinburgu ubijeni su poslednji ruski car Nikolaj II, njegova porodica i njihovi najbliži saradnici. Zločin je decenijama bio skrivan, a o tome šta se te noći dešavalo svedoče i memoari učesnika pogubljenja, koji su godinama kasnije otkrili detalje jednog od najtragičnijih događaja ruske istorije.
Posle Oktobarske revolucije 1917. godine boljševici su preuzeli vlast, a Romanovi su izgubili carski status. Nekoliko meseci kasnije, po naređenju novih vlasti, Nikolaj II, njegova supruga Aleksandra Fjodorovna i njihova deca prebačeni su u Ipatjevski dom u Jekaterinburgu, gde su držani pod stražom.
Te noći život je izgubilo 11 ljudi: Car, carica, njihova deca Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej, kao i porodični lekar, sluškinja, kuvar i kamerdiner. Sa njima su ubijena i dva porodična psa.
Streljanje je predvodio Jakov Jurovski, koji je kasnije zapisao da je porodici saopštio odluku sovjetskih vlasti:
"Obavestio sam ih da je Izvršni komitet Sovjeta radničkih, seljačkih i vojničkih poslanika naložio da budu streljani. Nikolaj se okrenuo i pitao da ponovim. Ponovio sam ukaz i naredio da se puca."
Prema njegovim zapisima, ubistvo nije proteklo kako je bilo planirano. Nikolaj II je navodno stradao od prvog hica, ali su carica i njene ćerke ispod odeće imale veliku količinu nakita koji je delimično zaustavljao metke.
"Dugo nisam uspevao da završim streljanje, a kada sam se napokon zaustavio, video sam da su mnogi još uvek živi. Bio sam prinuđen da ih redom, jednog po jednog, ubijam", naveo je Jurovski u memoarima.
Jedini preživeli porodični ljubimac bio je španijel carevića Alekseja, Džoj, koji je kasnije poslat u Englesku, kod kralja Džordža V, rođaka ruskog imperatora.
Posle ubistva, tela su odneta kamionom sa namerom da budu uništena, ali je plan propao. Ostaci su najpre bačeni u šahtu, a potom su izvršioci pokušali da ih sakriju na drugom mestu. Zbog kiše i dubokog blata nisu uspeli da nastave transport, pa su tela ostavili pored puta, polili ih sumpornom kiselinom i prekrili granjem.
Boljševičke vlasti su godinama pokušavale da sakriju pravu sudbinu carske porodice, tvrdeći da su Romanovi preživeli i da se nalaze na tajnoj lokaciji.
Istina je priznata tek kasnije, ali su detalji zločina ostali skriveni decenijama. Posmrtni ostaci devetoro žrtava pronađeni su 1991. godine, a DNK analiza je potvrdila da pripadaju Romanovima. Sahranjeni su 1998. godine u Petropavlovskoj sabornoj crkvi u Sankt Peterburgu.
Ostaci carevića Alekseja i velike kneginje Marije pronađeni su tek 2007. godine, a i njihov identitet potvrđen je DNK analizom.
Šta se zaista dogodilo te kobne noći - iz ugla počinilaca
Tačan tok događaja u noći između 16. i 17. jula 1918. godine istraživači su decenijama pokušavali da rekonstruišu na osnovu svedočenja učesnika. Međutim, njihovi iskazi se u pojedinim detaljima razlikuju, a mnogi dokumenti dugo su bili nedostupni javnosti. I sam Jakov Jurovski govorio je da će njegovo svedočenje biti objavljeno tek mnogo godina kasnije.
Prema svedočenju revolucionara P. S. Medvedeva, pripreme za likvidaciju počele su uveče 16. jula, kada je od njega zatraženo da prikupi oružje.
"Tada mi je Jurovski rekao: 'Danas ćemo morati da streljamo sve. Upozorite komandu, kako ne bi brinuli ako čuju pucnje'", naveo je Medvedev.
"Nije bilo suza"
Nekoliko sati kasnije Jurovski je probudio carsku porodicu. Nikolaj II, Aleksandra Fjodorovna, njihova deca, lekar, kuvar i kamerdiner napustili su sobe i spustili se u podrum kuće.
"Car, carica, četiri carske ćerke, doktor, kuvar i lakej izašli su iz svojih soba. Car je nosio naslednika u naručju... Niko od članova kraljevske porodice nije ništa govorio. Nije bilo suza ni jecaja", zapisao je Medvedev.
Prema svedočenju Mihaila Medvedeva (Kudrina), nakon što je Jurovski saopštio da je porodica osuđena na smrt, dr Jevgenij Botkin je u neverici upitao: "Dakle, nigde neće imati sreće?" Nikolaj II je, prema istom svedočenju, samo zbunjeno rekao: "Gospode, moj Bože! Šta je to?" - a nakon toga je usledila pucnjava.
On je naveo da je Nikolaj II pao posle nekoliko hitaca, dok su u dimu i metežu neki od prisutnih pokušavali da utvrde ko je preživeo.
Prema svedočenju Petra Jermakova, koji je takođe učestvovao u streljanju, unapred je bilo određeno ko će u koga pucati. On je takođe naveo da je Jurovski u podrumu pročitao odluku o pogubljenju, nakon čega je usledila pucnjava.
Jermakov je tvrdio da su nakon prvog talasa pucnjave neki članovi porodice još bili živi, pa su ih napadači morali pojedinačno streljati.
Ivan Kabanov, jedan od učesnika, ostavio je slično svedočenje. On je naveo da su Romanovi bili postrojeni u podrumu, dok je Jurovski pročitao odluku Uralskog regionalnog saveta o njihovom streljanju.
"Jurovski je ušao u prostoriju, stao u ugao i pročitao Nikolaju II i njegovoj porodici odluku o izvršenju", zapisao je Kabanov.
Prema njegovom svedočenju, nakon pucnjave u prostoriji je nastao haos, a neki od članova porodice su i dalje pokazivali znake života. On je naveo da su dvema mlađim ćerkama, careviću Alekseju i jednoj od sluškinja morali da zadaju poslednje udarce.
Još jedan od učesnika pogubljenja, Grigorij Nikulin, kasnije je u svojim sećanjima opisao da je u podrumu Ipatjevskog doma bilo osam izvršilaca. Prema njegovim rečima, među njima su bili Jakov Jurovski, on sam, braća Medvedev, Petar Jermakov i još nekoliko ljudi čijih imena nije mogao da se seti.
Nikulin je naveo da je porodica dovedena u podrum, gde su čak u početku postavljene stolice, jer carević Aleksej zbog bolesti nije mogao da stoji. Kako je i on opisao, Jurovski je tada saopštio Romanovima odluku o njihovoj smrti:
"Vaši prijatelji dolaze u Jekaterinburg, tako da ste osuđeni na smrt."
Prema Nikulinovom svedočenju, Nikolaj II je na to samo iznenađeno reagovao: "Ah?!", nakon čega je usledila pucnjava.
"U tom trenutku naš plotun je već krenuo - jedan, drugi, treći...", zapisao je Nikulin, dodajući da su neki od članova porodice preživeli prve hice, pa su izvršioci morali ponovo da pucaju. Naveo je i da je Anastasija bila zaštićena jastukom, zbog čega je morao da ga skloni kako bi pucao.
Svedočenje Nikulina, kao i drugi zapisi učesnika, razlikuju se u pojedinim detaljima, ali svi potvrđuju jedno: U podrumu Ipatjevskog doma izvršeno je ubistvo cele carske porodice i njihovih pratilaca, što je zapečatilo kraj Carske Rusije.
Live
